Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

9.O kvadraturj začaranog kruga:od samoopredeljenjalogika etničke države1torija ustava u nekadašnjoj Jugoslaviji otkriva pobedu vrlo jakelogike, koja glasi da država, teritorija sa vladom, pripada samovećinskom "narodu" ili, po američkoj terminologiji, etničkojgrupi. Suveren je upravo taj većinski narod, a ne neki neizdiferenciranikorpus jednakih građana. U svim bivšim jugoslovenskimrepublikama (izuzev, u početku, Bosne i Hercegovine) ovulogiku smesta su primenile u novim ustavnim uređenjima partije-pobednicena slobodnim i poštenim izborima pri kraju komunizma,koje su stvorile strukture onoga što sam ja nazvao ustavnimnacionalizmom. U Bosni nije postojao jedan većinski narod,ali su samostalne nacionalističke stranke podelile 1990. godinebirače, a potom i upravu, što je uskoro dovelo do rata za podelutelitorije.Povezivanje države sa "narodom" ujedinjuje ukoliko "narod"obuhvata gotovo sve stanovnike na teritoriji, u protivnom onodeli. U sredini u kojoj stanovništvo dele činioci kao što su vera,jezik ili svest o "etničkim" razlikama, prisutna je mogućnost sukoba,osim ukoliko politički predvodnici umeju da stvore jednusveobuhvatnu definiciju "naroda" koja obuhvata sve stanovnike.Takvi ujedinjujući politički akteri mogu pokušati da umanje važnostpriznatih razlika, često tako što će tvrditi da sličnostiizmeđu upravo ovih različitih naroda ujedinjuju sve njih uprkosnjihovim razlikama.Takav ujedinjujući identitet moguće je stvoriti u zajednicikoja je podeUena na verskoj, jezičkoj i etničkoj osnovi, pa čak iI)o KVADRATURI ZAČARANOG KRUGAto učiniti u procesu stvaranja demokratije. Dobar primer pružaIndija, u kojoj je Nehruov svetovni nacionalizam dao ideološkustrukturu za demokratsku zajednicu zasnovanu na "jedinstvu urazličitosti" (Nehru 1946; uporedi Khilnani 1977), čak i kada tajveliki projekt osporavaju narastajući nacionalizam Hindu narodakoji je njegova antiteza (Varshney 1993: van der Veer 1994;Ludden 1996), a i zahtevi da Indija bude država hinduizma a nesvetovna država - što je pokret koji ugrožava njene velike manjinemuslimana, Sika i ostalih. Titoističko načelo "bratstva i jedinstva"predstavUalo je sličan pokušaj stvaranja takvog sveobuhvatnogpojma za narode Jugoslavije, bez pokušaja da se definišeneka jedinstvena sveobuhvatna kategorija koja bi sve njih obuhvatila.Osnovna premisa ove koncepcije bila je da su jugoslovenskinarod bili tako blisko povezani da mogu da žive zajedno,dok je politička realnost bila da su oni bili tako isprepleteni dasu morali da žive zajedno. Istinitost prvog dela ove premise dokazivalesu visoke stope mešovitih brakova gde god su jugoslovenskinarodi bili najviše izmešani: u većim gradovima širom bivšezemUe i u "mešovitim" područjima kao što su Banija, Slavonijai Baranja u Hrvatskoj i Vojvodina u Srbiji. Istinitost drugogelementa dokazali su, na način koji bi trebalo da je bio dovoUnouverUiv za sve, pokoUi 1941-1945. godine, koji bi se svakakokvalifikovali za etiketu "etničko čišćenje" da je taj termin u onodoba bio izmišljen i da je CNN bio na mestu zbivanja. I pored toga,kampanja za podsticanje "jugoslovenstva" tokom pedesetihgodina bila je "kratkovečna" (Rusi now 1978, str. 106; vidi takođeĐilas 1991). Umesto toga, jugoslovenska federacija konfederalizovanaje ustavom iz 1974, potezom koji je uveo institucionalnaneslaganja koja su Slovenci 1989. godine iskoristili kako biuništili (kon)federalno uređenje.Ukoliko je tačna formula da narod dobija državu, tačno je isuprotno: gde nema "naroda" ne može biti ni države. Političkudinamiku koja je razorila Jugoslaviju činilo je odbacivanje zajedničkogidentiteta, te tako i zajedničkog naroda, te i zajedničkedržave. To što se ova dinamika zasnivala na pogrešnimpercepcijama koje je empirijski opovrgavao suživot jugoslovenskihnaroda bilo je nevažno - njeno opšte prihvatanje značilo jeda ni suživot južnoslovenskih naroda nije bio prihvatUiv(Hayden 1996a), stav koji je i Bosnu osudio na propast (Hayden1996a, 1995b).~165-