You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
-iIlpRIŽELJKIVANA LEGALNOSTnovilo koliki upliv vlada ima nad stanovništvom i teritorijom".Komisija je, <strong>za</strong>tim, izjavila da u "državi federalnog tipa, koja obuhvata<strong>za</strong>jednice koje imaju izvestan stepen autonomije i, osimtoga, učestvuju u vršenju političke vlasti" u okviru <strong>za</strong>jedničkihpolitičkih ustanova, postojanje države "implicira" da <strong>za</strong>jedničkeustanove predstavljaju te sastavne <strong>za</strong>jednice i vrše stvarnu vlast.Otkako su sastav i rad centralnih organa jugoslovenske federacijeprestali da <strong>za</strong>dovoljavaju "kriterijume učešća i suštinske <strong>za</strong>stupljenosti"nekoliko <strong>za</strong>jednica u federalnoj državi, i otkako su otpočeleborbe koje nijedna politička vlast nije imala moći niti voljeda <strong>za</strong>ustavi, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavijaje "u procesu raspada".Ovo prvo mišUenje Badenterove komisije moglo bi se kritikovatiiz više razloga, od kojih najnevažniji nije izuzetna krhkostkoju ono pripisuje "državi federalnog tipa". Takva država se, odjednomizgleda, može "razvrgnuti" kada bilo koji od njenih sastavnihdelova proglasi ne<strong>za</strong>visnost, što je stav koji je Linkolnodlučno odbacio kada su posredi bile Sjedinjene Države, i kojiodlučno pobijaju rukovodioci drugih federacija, poput Indije, uzobrazloženje da bi dopuštanje otcepUenja i<strong>za</strong>zvalo rat. 2S druge strane, kriterijumi koje je Badenter predvideo da bise utvrdilo da li država faktički postoji mogu biti korisni ukolikoje postojanje države zbilja činjenično pitanje. Ovo poglavUe ispitujeoblik unutrašnje političke organi<strong>za</strong>cije i ustavne odredbe SocijalističkeRepublike Bosne i Hercegovine kako bi se ustanovio2 Relevantnu logiku dobro jespisu br, 6, koji je bio primenljiv na Jugoslaviju iz 1991. koliko je to bio<strong>za</strong> konfederativne Sjedinjene Države 1787, godine:Samo oni koji su se potpuno odali utopijskom razmišUanju moguozbiljno da posumnjaju u to da razdori u koje bi mogle biti bačeneoVe države - bilo potpuno razjedinjene, ili pove<strong>za</strong>ne II okviru višeposebnih konfederacija - mogu da dovedu do učestanlh i s1lovitihsporova među njima", Očekivati slogu između više ne<strong>za</strong>visnih, nepove<strong>za</strong>nihsusednih suverenih država, to znači <strong>za</strong>nemariti opšti tokzb~'/anj3 tl s'.;etu 1 prkoslti nagomitanom vekovnom 1SK'JSt\!u. (str.205-206)IzgLeda da su se Badenter i njegove kotege toliko odali utopijskom razmišljanjuu vezi sa r·lastrihtom da su pomislili kako nagomilano vekovnoiskustvo više nije važno,uticaj koji je vlada irnala nad stanovništvom i teritorijom u vremepriznanja Bosne i Hercegovine <strong>za</strong> ne<strong>za</strong>visnu državu i prijemau Ujedinjene nacije. Ukoliko se na Bosnu i Hercegovinu primenekriterijumi koje je dala Badenterova komisija u svom prvom mišljenju,videće se da je ta republika u "procesu raspada" bila odmaklabar koliko i SFRJ u januaru 1992.Ustavi su od presudnog značaja prilikom ocenjivanja kako činjeničnogpitanja raspada političkog konsenzusa tako i pravnogpitanja raspada države. U pogledu političkih činjenica, ustav otelotvorujekonsenzus političkih elita koje ga usvajaju, čak i ukoliko"konsenzus" ovde prosto pokazuje da nema otvorenog protivljenja.U pogledu pravnog pitanja, ustav je čak i važniji. Ukolikoje ključna komponenta države "organizovana politička vlast",u savremenim državama upravo ustav definiše tu vlast i njenu organi<strong>za</strong>ciju.Razmatranje koje sledi <strong>za</strong>počinje sa promenama u definicijisuvereniteta u Jugoslaviji i Bosni krajem osamdesetih i početkomdevedesetih godina, dovodeći do formulacija suvereniteta kojiostaje na svakom, etnički definisanom narodu. Takvo poimanjesuvereniteta, pak, odrazila je podela bosanskog biračkog tela naizborima u vreme kraja komunizma, 1990. godine, pretežno na~~uslimane, Srbe i Hrvate kao političke, nacionalne ili lične identitete.Politika konfrontacija, koja je iz toga proistekla, dovela jedo nestanka konsenzusa u pogledu opstanka bosanske države,nakon čega je usledio slom republičkog ustavnog sistema. Ovajslom najjasnije je i<strong>za</strong>šao na videlo upravo na onom referendumuna koji su se međunarodni činioci, a i sama Badenterova komisija,pozivali radi opravdavanja priznanja Bosne i Hercegovine kaone<strong>za</strong>visne zernlje. Ironično je da je taj referendum bio ne<strong>za</strong>konitprema postojećem ustavnorn uređenju Bosne i Hercegovine, štoje dovelo do čudne situacije u kojoj je međunarodna <strong>za</strong>jednicaprihvatanjem ne<strong>za</strong>konitog referenduma priznala legitirnitet tobožnjojdržavi. i'~ožda je ova upotreba priželjkivane legalnosti biladobronamerna, ali je izvesno da nikada nije bilo izgleda da ćeona navodnoj državi Bosni i Hercegovini obezbediti legitimnostkod velikog dela njenog stanovništva koji je odbacivao ne<strong>za</strong>visnost.U takvom stanju raspada političkog konsenzusa i ustavnogporetka, građanski rat bio je neizbežan.108-109-
Change language