Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

IUSTAVNI NACIONALIZAMpravo čine najveće rnanjinske populacije u Sloveniji. Ova strukturapreneta je i u Nacrt Ustava Republike Slovenije od 12. oktobra1990. godine koji je priprernila Kornisija za ustavna pitanja slovenačkogparlarnenta. U prearnbuli je zapisano "rni Slovenci steklisrno svoju nacionalnu nezavisnost i državnost", dok je član 1predviđao da je "Republika Slovenija suverena država, zasnovanana neotuđivorn pravu slovenačkog naroda na sarnoopredeljenje".U pogledu rnanjinskih prava Nacrt iz oktobra 1990. ponovo je isključioostale rnanjine, nabrojavši prava sarno za italijansku i rnađarsku"autohtonu rnanjinu" (član 3 [alternativni tekst]; član 10).U obliku u kojern je usvojen 1991, slovenački Ustav zadržao jedobar deo ovakve retorike, pozivajući se u prearnbuli na "osnovnoi trajno pravo slovenačkog naroda na sarnoopredeUenje" i na"istorijsku činjenicu da su Slovenci forrnirali ... svoj nacionalniidentitet i uspostavili svoju državnost", i definišući Sloveniju kao"državu svih njenih državljana, zasnovanu na trajnorn i nenarušivornpravu slovenačkog naroda na sarnoopredeljenje" (Dirnitrijević1992, str. 3-4).U Makedoniji je Izjavorn o državnirn i pravnirn odnosirna uJugoslaviji, koju je u jesen 1990. godine dalo Izvršno veće republičkeskupštine, izložen stav da je Makedonija "nacionalna državarnakedonskog naroda utemeljena na suverenitetu naroda"(Borba, 17. oktobar 1990, str. 4). U izjavi su se suverena pravarnakedonskog naroda porninjala i drugde, ali je ona, takođe, definisalaMakedoniju kao dernokratsku državu građana, podstičućitako suštinski sukob ustavnog nacionalizrna sa većinorn gledištao dernokratiji. Ali, kada je 20. novernbra 1991. godine proglašenUstav Republike t~akedonije, njegova prearnbula očigledno se prvenstvenoupravUala prerna preambuli hrvatskog Ustava iz 1990.Oslanjajući se na istorijsko, kulturno, duhovno nasleđe i nasleđedržavnosti rnakedonskog naroda i na njegovu viševekovnuborbu za nacionalno i socijalno oslobođenje i za stvaranjevlastite države, a naročito na pravne tradicije državnostiKruševske republike i na istorijske odluke Antifašističkogsobranja narodnog oslobođenja f'lakedonije ... kao i na istorijskučinjenicu da je Makedonija osnovana kao nacionalnadržava rnakedonskog naroda koja obezbeđuje punu građanskuravnopravnost i trajni suživot rnakedonskog naroda sa ...nacionalnostirna koje žive u Republici t~akedoniji ...Međutirn, više nego hrvatski ustav iz 1990, rnakedonski ustav iz1991. godine u nekoliko navrata izražava ideju o rnirnorn suživotusa rnanjinskirn narodirna u Makedoniji, a predviđa i (član 78)osnivanje Saveta za rneđuetničke odnose u republičkoj skupštini,u čijern sastavu bi bili predsednik skupštine i "po dva člana iz redovaMakedonaca, Albanaca, Turaka, Vlaha, Rorna, kao i dva članaiz ostalih nacionalnosti u Makedoniji". Savetu je bilo poverenoda razrnatra pitanja rneđuetničkih odnosa u republici i da dajeocene i predloge za njihovo rešavanje skupštini, od koje se iziskujeda ih razrnatra (ali ne i da ih usvoji) (član 78).Srbija predstavUa uvijeniji oblik ustavnog nacionalizrna, zatošto srpski ustav iz 1990. godine Republiku Srbiju definiše eksplicitnoneetničkirn ili nenacionalnirn pojrnovirna kao "dernokratskudržavu svih građana koji u njoj žive" (član 1), u kojoj "suverenitetpripada svirn građanirna Republike" (član 2), i koja priznaje"nacionalna" i "kulturna" prava čoveka i građanina (član3). Ali, prearnbula se takođe poziva na "vekovnu borbu srpskognaroda" i njegovu rešenost da "stvori dernokratsku državu srpskognaroda". Srpski ustav iz 1990. godine se, osirn toga, razlikujeod ostalih republičkih ustava po svojirn prikrivenirn političkirnciljevi rna. Dok ostali republički ustavi predstavUaju rnanje-višeozbiljne pokušaje da se obezbedi osnova za nacionalnu državuuterneUenu na ustavnorn nacionalizrnu, glavni ciU srpskogustava iz 1990. bio je da obezbedi osnovu za vladavinu jednogčoveka - Slobodana Miloševića (vidi Čavoški 1991; Đukić 1992,1997). Stoga razne izjave o nacionalnoj ravnopravnosti u srpskornustavu iz 1990. godine verovatno irnaju vrednost koliko iizjave o pravirna i slobodarna u Ustavu SSSR-a iz 1936.U svakorn slučaju, verovatni uticaj ustava iz 1990. na rnanjineu Srbiji rnože se tačnije izrneriti ukoliko se shvati da je on biodonet upravo da bi se ukinuli ustavni mehanizmi za autonornijunajvećih rnanjina u republici, u cilju ponovnog uspostavljanja"punog suvereniteta" Srbije jer je "srpski narod izgubio svoju jedinstvenurepubliku" (Jović 1989, str. 22). Nepredviđanjern tihrnehanizarna, srpski ustav pružio je prostor za uspostavUanje nacionalističkogrežirna koji je u potpunosti bio represivan premarnanjinarna koliko je to bio svaki od ustava ostalih bivših jugoslovenskihrepublika.Ustav Savezne Republike Jugoslavije (1992), poput srpskogustava iz 1990, rnora se prvenstveno srnatrati sredstvorn za odr-90