Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

;PRIŽELJKIVANA LEGALNOSTUkratko rečeno, promena u ustavnim stanovištima o državi isuverenitetu u Bosni i Hercegovini nakon pada državnog socijalizmai u ustavnim odredbama za primenu tih viđenja, bila je sledeća:"dvojni suverenitet" radničke klase i "etničkih" naroda izrazdoblja državnog socijalizma koncepcijski je zamenjen jednimsuverenom, "narodima i narodnostima Bosne i Hercegovine". Međutim,taj jedini suveren bio je podeUen na segmente, od kojihje svakome bila zajemčena ravnopravnost. Izmenjeni ustav iustavni zakon za njegovo primenu, nakon 31. jula 1990, tražili suučešće predstavnika "naroda i narodnosti" u državnim organimana svim nivoima srazmerno njihovom učešću u stanovništvu, a iziskivanaje, takođe, posebna, dvotrećinska većina za usvajanjezakonskih odredbi koje bi bile osporene zbog narušavanja načelanacionalne ravnopravnosti, čak i nakon što bi takav zakon dobiojednoglasnu saglasnost Saveta za pitanja uspostavUanja ravnopravnostinaroda i narodnosti Bosne i Hercegovine u republičkojskupštini.Podela bosanskog biračkog tela, 1990.Na slobodnim izborima koji su obeležili kraj komunizma u novembru1990, bosansko biračko telo izdelilo se na Muslimane, Srbe iHrvate. Samo jedna muslimanska stranka SDA (Stranka demokratskeakcije) osvojila je 86 od ukupno 240 mesta (35,8%); jednasrpska stranka SDS (Srpska demokratska stranka) osvojila je 72mesta (30%), i jedna hrvatska stranka HDZ (Hrvatska demokratskazajednica) 44 mesta (18,35%).1 Postoci muslimanskog, srpskogi hrvatskog stanovništva u 1991. godini iznosili su: 43,7%;31,3%; odnosno 17,5%.8 Tako su "demokratski" izbori u suštinibili etnički popis. Iako im je bila pružena prilika da glasaju kaoBosanci, stanovnici Bosne i Hercegovine su umesto toga pretežnoodabrali da glasaju kao '·luslimani, Srbi i Hrvati. Ovaj biračkiobrazac iz 1990. godine bio je u skladu sa rezultatima nekolikodrugih relativno slobodnih izbora u Bosni i Hercegovini u dvadesetomveku (1910. i dvadesetih godina), kada su Bosanci "pretežnoglasali za etnički utemeljene stranke, pa je po jedna strankaosvajala ubedUivu većinu među biračima svake nacionalnosti".(Donia i Fine 1944, str. 211; vidi, takođe, Arnautović 1996, str.25-38) Sličan rezultat bio je ostvaren i na prilično slobodnim, aliipak manje poštenim izborima 1996. godine.Pobedničke nacionalističke stranke su isprva obrazovale1990. godine koalicionu vladu raspodelivši ključna mesta u vlastii ministarstvima. Tako je Musliman postao predsednik sedmočlanogpredsedništva, Srbin predsednik skupštine, Hrvat predsednikvlade. Na čelu ministarstava bilo je deset članova SDA,sedam članova SDS-a i pet članova HDZ-a. (Goati 1992) Na timpoložajima trebalo je da usledi smena nakon dve godine tako štobi, na primer, Hrvat postao predsednik predsedništva u novembru1992. Međutim, smene nikada nije bilo. Ova etnička raspodeladržavnih položaja bila je u skladu sa načelom etničke ravnotežeproglašenim u ustavu. Međutim, u republičkim upravnimtelima i u mnogim lokalnim upravama, stranka na vlasti sprovodilaje etničke čistke ne samo Uudi koji nisu iz iste stranke, negoni iz iste etničke grupe. (Gaati 1992; Đilas i Gaće 1994, str.187-188)Raspad političkog konsenzusaZbivanja koja će dovesti do sloma ustavnog uređenja Bosne iHercegovine započela su 14. oktobra 1991. godine skupštinskomraspravom o "memorandumu" o suverenosti Bosne i Hercegovinekoji je predložila muslimanska stranka SDA uz podršku hrvatskestranke HDZ.9 Memorandum je izjavUivao da poslanici iz Bosnei Hercegovine, i pored toga što će podržati daUe postojanjejugoslovenske federalne države, neće učestvovati u bilo kojimaktivnostima savezne skupštine i predsedništva, osim ukoliko u7 Broje'!l potiču 1Z z'/anlčnog izveštaja RepubUcke ~1z'Doine Komisije objavLjenogu Službenom listu SR BiH, 19. decembar 1990, str. 1242-1263.8 S. BogosavUević. Bosna i Hercegovina u ogledalu statistike uBogosavljevići drugi 1992, str. 27. Brojevi iz popisa od 1981. kojima se služila izbornakomisija u svom izveštaju bili su: t~uslimani 39,52%; Srbi 32,02%; Hrvati18,38% (Službeni list SR BiH, 19 decembar 1990, str. 1262-1263).9 Opis ovog skupštinskog događaja koji sledi zasnovan je na izveštavanjunezavisnog dnevnika Borba od 14, 15, 16. i 18. oktobra 1991. Tekstovi"memoranduma" SDA i HDZ-a i tekstovi protiv njega koje su odvojeno izložilesrpska stranka SDS i ujedinjena opozicija štampani su u Borbi 16.oktobra 1991, str. 2.112 .