Hejden Robert M Skice za podeljenu kuÄu

More documents

Recommendations

Info

...;USTAVNI NACIONALIZAMvatsku, ona primerom potvrđuju tenziju između pojma teritorijalnogsuvereniteta, zasnovanog na zajednici ravnopravnih građana,i pojma nacionalnog suvereniteta, zasnovanog na isključivompravu pripadnika jednog naroda na vlastitu državu, i liče na tenzijekoje je Dimon (1986a, 1986b) pronašao u "nemačkoj ideologiji"između individualizma i etnonacionalne zajednice. Dimon je"totalitarnu boljku" nacionalsocijalizma smatrao odstupanjem odmoderne ideologije zbog njenog preobražaja načela individualizma,koje podrazumeva borbu svih protiv svih, u filozofiju nerazlučivograsnog sukoba i istrebUenja (Dumont 1986b, str. 174-175). Ideologija o narodu kao kolektivnom pojedincu koji se zasnivana rasi, jeziku i kulturi takođe pruža koncepcijski temeU zapolarizovanje populacija fizičkih lica u komponente nacija i zarazličiti postupak prema njima na osnovu nacionalnog identiteta.Štaviše, ideologija nacionalnog suvereniteta, prava na nacionalnosamoopredeUenje, u stvari iziskuje takvu diskriminaciju,jer se bez nje ne mogu sačuvati granice većinskog naroda.Hitler je, naravno, iz razloga koje Dimon smatra delimičnotaktičkim, delimično filozofskim i delimično idiosinkrazijskim,grupe definisao rasom a ne nacijom: istorija svakog dosada postojećegdruštva jeste istorija rasnih borbi (a Dimon uverljivo tvrdida je Hitler želeo da njegov pokret bude "svojevrsna antitetičnakopija" marksizma, koja klasnu zamenjuje rasnom borbom [Dumont1986b, str. 150-151]). Tuđmanova varijanta je blaža, jerborbe za nacionalni identitet mogu biti ograničene na teritorijena kojima se narodi preklapaju; može se (i mora) imati nacionalnačistota u jednoj zemlji, uprkos tome što socijalizam ili rasizamne poznaju državne granice. Još jednom, nacionalni i teritorijalnisuverenitet moraju se poklapati.Usmeravanjem pažnje na Hitlerov čisto fizički rasizam, Dimonneposredno povezuje izopačenost nacionalsocijalizma saspecifičnostima nemačke ideologije. Ali možda on, poput mnogihdrugih antropologa, ne uspeva da uoči jedan opštiji fenomen,jer je pažnju iskUučivo usmerio na specifičnosti svoje odabranekulture. U stvari, skoro sve višenacionalne zajednice u Mitte/europidoživele su težnje ka fašizmu u svojim dominantnimnarodima, koje su se ispoUile za vreme Drugog svetskog rata uHrvatskoj, fv1ađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, a i u Nemačkoj. Usvim ovim regijama postojale su veće koncentracije manjinskihnaroda, ali su većinske populacije žudele da stvore nacionalnedržave. Političku definiciju nacije-države u savremenom razdobUučinio je teritorijalni suverenitet, dok je politička suština nacUe-državenacionalni suverenitet. Dok prva može biti prihvatUivaza manjinske populacije, druga to ne može biti. Ukoliko jeTuđmanovo poimanje naroda kao kolektivnog pojedinca tolikorasprostranjeno koliko ja verujem da jeste, onda manjine predstavljajustrance u političkom i socijalnom korpusu nacionalnedržave većine. Stoga su za većinu, da bi ostvarila svoj prevashodniciU nacionalnu državu, moguća samo dva izbora - "teritorijalnosmanjenje države ili isterivanje nelojalnih manjina"(Rotschild 1974, str. 134). U osnovi, ovaj izbor bi iziskivao negiranjejednog od dvaju protivrečnih načela međunarodnog prava:neprikosnovenosti granica ili nacionalnog samoopredeljenja.Međutim, režim koji se upusti u "etničko čišćenje" - ili u ono štoTuđman smatra neumitnošću programa isterivanja, istrebUenja ipreobraćenja na drugu veru - može da opravdava svoje ponašanje,bar vlastitom narodu, odbranom oba ova načela. Puni nacionalnisuverenitet iziskuje i nepovredive granice i homogenostanovništvo, što dovodi do poklapanja i teritorijalnog i nacionalnogsuvereniteta. Kada se ovo ima na umu, Tuđmanovo priznanjeneizbežnosti "konačnih rešenja" moglo bi se smatrati izuzetnootvorenom izjavom o srednjoevropskoj političkoj stvarnosti,utemeUenoj na potrebi da se prebrodi osnovna protivurečnostu evropskoj društvenoj i političkoj misli.ZaključakUstavni nacionalizam manifestuje pokušaj da se pomire dva protivurečnashvatanja suvereniteta: teritorijalno i (etno)nacionalno.Budući da su ustavi na koncu političke platforme izraženepravnim terminima, dok je politička suština ustavnog nacionalizmapuni suverenitet dominantnog naroda, manjine u takvom sistemupokazuju realizam kada pretpostavUaju da nema izgleda zaprimenu onih odredbi u kojima se tvrdi da će se prema njima postupatina ravnopravan način. Iz tog razloga čini se verovatnimda će režimi ustavnog nacionalizma, i pored toga što se pravdaju"pravom na samoopredeUenje" i što javno prihvataju demokratijui ravnopravnost, otuđivati manjinske populacije i da neće donositidemokratiju ili slobodu, već građanski rat i iz njega proi s-102.-103-
PODElJIt!lLKuću~lRob,rt M Hejd" SKICE ZAteklu autoritarnu politiku - tragičnu sudbinu postsocijalističke IJugoslavije.IIz ove analize, takođe, proizlaze dva šira zaključka, jedan po-litički, a drugi kulturni. U oblasti politike, ukoliko se "demokra- ltija" shvata tako da iziskuje zajednicu ravnopravnih građana, ili 1
Page 1 and 2: 3u ovoj se knjizi umiranje bivše J
Page 3 and 4: Naslov izvornika: 'Robert M. Hayden
Page 5 and 6: i!Predgovor j zahvalnost... svako c
Page 7 and 8: iFREDGOVOR I ZAHVALNOSTvljajući da
Page 9 and 10: Robert M HeJ(Len_.5.K~QDiLLEN1LKUfu
Page 11 and 12: ~oher:LM...J:i.ejden SKICE ZA PllDf
Page 13 and 14: :UVODje činila deo jedne ili više
Page 15 and 16: \UVODtrebe da se neki aspekti te su
Page 17 and 18: ;UVODNa ovaj način sistem ustavnog
Page 19 and 20: !UVODdi pretvaranje onoga što je b
Page 21 and 22: szato što on nije imao nikakvih il
Page 23 and 24: porasta međuetničkih kontakata i
Page 25 and 26: iII/
Page 27 and 28: _Il.Qher:tJ1.JiejdeLL5KLCE~OllELJ E
Page 29 and 30: ,KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE. 1988
Page 31 and 32: --Robert M fiejrlen SKICE ZA PODELJ
Page 33 and 34: ...KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 19
Page 35 and 36: KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-
Page 37 and 38: KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJU"
Page 39 and 40: KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?
Page 41 and 42: (,KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJ
Page 43 and 44: 4.Godine 1990, na prvim slobodnim i
Page 45 and 46: USTAVNI NACIONALIZAMda deluje u pra
Page 47 and 48: iUSTAVNI NACIONALIZAMžavanje ličn
Page 49 and 50: STAVNI NACIONALIZAMva (član 249).
Page 51: T_-"R""oJ..L!be:LrtLM~HlJJe;;)!jdCi
Page 55 and 56: -iIlpRIŽELJKIVANA LEGALNOSTnovilo
Page 57 and 58: ;PRIŽELJKIVANA LEGALNOSTUkratko re
Page 59 and 60: N.ezakonitost referenduma o nezavis
Page 61 and 62: iiziskivao saglasnost tih triju kon
Page 63 and 64: iSOSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-19
Page 65 and 66: OSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-1993
Page 67 and 68: •mačka, Francuska, Velika Britan
Page 69 and 70: azum. Naravno, sam Dejtonski sporaz
Page 71 and 72: :USTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVI
Page 73 and 74: iII iUSTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCE
Page 75 and 76: II~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARST
Page 77 and 78: l-.-.--Roillo~jJieIL5KICE ZA PODEL.
Page 79 and 80: ~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARSTVA
Page 81 and 82: Robert M J:iejlien..5KICE ZA POOELl
Page 83 and 84: 9.O kvadraturj začaranog kruga:od
Page 85 and 86: l. I_l'.'RQJJ.b!J:OeLLrt-1'MJ-j]H-"
Page 87 and 88: KVADRATURI ZAČARANOG KRUGAka bio d
Page 89 and 90: F~rtJ1..J:Lejden SKICE ZA PODELJENU
Page 91 and 92: l-Ro.her:Ui.Jiej.den SKICE ZA PQOEL
Page 93 and 94: I--.RclheJ:t.M.Jiejden SKICE ZA POD
Page 95 and 96: ~e[tJ;LJ:LejdeIl5KICLZA1~illlliJE N
Page 97 and 98: Ukoliko zauzmete takav i takav stav
Page 99 and 100: iI:EPILOG: KOSOVO 1998-1999.će vel
Page 101 and 102: lIRobert M H ejdeIL5K1C.~OJ1E.LJEN1
Page 103 and 104:
;EPILOG: KOSOVO 1998-1999.Iska poli
Page 105 and 106:
lTimes, 29. maj 1999, A27). Ali, Go
Page 107 and 108:
~.i.den-.SKlCE ZA PODELJfN.lL1illĆ
Page 109 and 110:
RoberULH.ejdeo SKICE ZA PODELJENU K
Page 111 and 112:
AArent, Hana (Arendt Hannah),36,167
show all

Hejden Robert M Skice za podeljenu kuÄu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Hejden Robert M Skice za podeljenu kuÄu