Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

Robert M HejrlerLSKICE ZA PODELJEN U KUĆU"pokušaji 'konačnog rešenja' za tuđinske i nepoželjne rasno-etničkeili religijske skupine isterivanjem, istrebUenjem i preobraćanjemna 'pravu veru'" uobičajeni u istoriji. Ovo upoređenje ne značida su analitički stavovi isti. Tuđman, ispoljavajući "kulturnifundamentalizam" o kojem piše Stolkeova, polazi od ksenofobijekao konstante u ljudskoj prirodi, budući da nam "istorijska zbivanjau svim vremenima i podjednako na svim stranama sveta" kazujuda su "nasilje i krvoproliće poprimali svoje najsvirepije i najmasovnijerazmere uvek kada su njihovi uzroci bili u rasnim i etničkifllrazlikama i protivurečnostima - ma koliko da su mogli bitiizazvani drugim razlozima, a naročito verskim i klasnim sukobom"(Tuđman 1990, str. 139). Arentova se umesto toga bavilaanalizom specifičnih okolnosti koje dovode do totalitarnih državai njihovih posledica. Stoga bi Tuđman pružao dokaz za argumenteArentove, jer se njegovo neumitno "isterivanje, istrebUenje ipreobraćanje" svodi na njenu neizbežnu "asimilaciju ili ukidanje".Iako se Arentova i Tuđman ne slažu kada je reč o neizbežnostipolitičkog oblika nacionalne države, zajedničko im je shvatanjelogike posledica stvaranja takve države na mešovitoj teritoriji.U stvari, sama mešovitost je nespojiva sa postojanjem takvedržave. Stoga stvaranje nacionalne države na heterogenoj teritorijiiziskuje eliminaciju manjina ili njihovo potpuno potčinjavanjevećini.Eliminacija manjina može se ostvariti isterivanjem, pokrštavanjemili istrebljenjem, ali se takođe može postići ponovnimpovlačenjem granica kako bi se iskUučile manjine. Kao što jeprimetio Donald Horovic (Horowitz 1985, str. 588-592), ovo rešenjeobično služi jedino da ponovo stvori problem sa manjinamau okviru promenjenih granica, jer je obično nemoguće povućidržavne granice na takav način da definišu homogene teritorije.Stoga podele često bivaju praćene onim što se uglađenonaziva "razmenama stanovništava", kao što je bilo sa Indijomi Pakistanom 1947-1948, ili Grčkom, Bugarskom i Turskom1920. godine. To što se takve "razmene" obično ostvaruju izuzetnobrutalnim sredstvima obično ignorišu državnici poputpredsednika Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske,koji su se krajem 1992. godine sporazumeli o "civilizovanojrazmeni stanovništava" .Sredstva koja su obično potrebna da bi se ljudi naveli da napustesvoje domove radi novih "domovina" često bivaju ubijanje,1I--JIKVADRATURI ZAČARANOG KRUGAprebijanje, silovanje i uništavanje kuća i firmi, a danas su poznatapod nazivom "etničko čišćenje" (vidi Hayden, 1996a, 1996b,1996c). Izvesno je da ništa od onoga o čemu se izveštava lo izBosne od 1992. godine nije nepoznato onima koji su pročitali izveštajeo kampanjama protiv Srba u nekim od istih krajeva 1941-1945, o podeli Indije 1947-1948, ili o isterivanju Jermena 1920.iz Turske, ili Azera sa zemljišta koje su zauzeli Jermeni počev od1992. godine. Ukoliko je izbacivanje Nemaca iz Šleske ili Sudetskeoblasti posle 1945. bilo propraćeno manjim neposrednim nasiljem,to je verovatno bilo otuda što su oni dotad već saznali dane mogu da očekuju nikakvu milost niti pomoć, pa su stoga otišli"dobrovoUno".12 Nasilje može biti najviše neophodno za razbijanjestanovništava koja su izmešana živela u miru, poput onihu Hrvatskoj i Bosni 1941. i 1991-1992, Grčkoj i Turskoj 1920,Palestini 1948, Pendžabu 1947-1948. Jedna od upadljivih sličnostiu pričama Srba iz "Nezavisne Države Hrvatske" 1941, žrtava nasvim stranama u Pendžabu 1947, i Muslimana u Bosni 1992, bilaje ta da nikada nisu očekivali da će biti napadnuti, budući da suživeli u miru sa svojim susedima. Obratite pažnju na to da su sveove kampanje prvenstveno vođene radi isterivanja ili nasilne asimilacije,a ne radi otvorenog istrebljenja. Holokaust ostaje posebanslučaj; pace* Tuđman, "konačna rešenja" nisu tako uobičajenau istoriji.Ono što je, međutim, jasno jeste to da logika nacionalne državesprečava opstanak nacionalnih manjina u njoj. Sa tom pro-12 Ista pretpostavka odlaska bita je primenjena na krajinskeSrbe, iako je I·ieđunarodni krivični sud UN-a za bivšu Jugoslaviju započeoistragu povodom optužbi protiv Hrvata koje su proistekle iz njiho'!ogponašanja u Krajini (OMRI Daily Report, 6. septembar 1995). U prvoj varijantiovog poglavlja, pisanoj kao referat za jednu konferenciju pre isterivanjaSrba iz Krajine, napisao sam: "Kada je reč o Srbima iz Krajina (zapadnaBosna i juzni i srednji delovi Hrvatske), isterivanje izgleda ~aoverc/ata;! medunarodn~ izbor, na način SliČtlii isterivanju Nemaca iz istočneEvrope 1945-1946." Hitler je jednom cinično upitao ko se još sećaJermena. II, i bismo se mogli upitati ko se danas seća 10 miliona Nemaca1steranih iz Poljske, Čehosto'v'ačKe i Voj'/odine. Naravno, Turska jeveć pokazala na Kipru da članica NATO-a može da podeli članicu Ujedinjenihnacija i istera nepoželjno stanovništ·;o iz dela pod svojom vlašću.H '''vatska je sada pokazata da ovo !J E'/ropi može da ostvari drža'/a kojaima američku podršku, te stoga i podršku NATO-a., pace (lat.) - ako dopusti. - Prim. prev.174