Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

(,KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJU"?saglasnosti svih država. No, uslov jednoglasnosti nije strukturaza odlučivanje jer, ukoliko su svi saglasni, onda nema pitanja okojima treba odlučivati. Umesto toga, uslov jednoglasnosti je, iz~gleda, imao za ci~ da spreči donošenje odluka u spornim sluča~jevima.Istina, prema modelu izvršna komisija bila bi ovlašćena dadonosi odluke većinom glasova, ali uprkos svom nazivu, ona zapravone bi imala ovlašćenje da radi išta drugo, osim da daje mišljenjai savete. Kao i savet ministara, ona bi bila zadužena da"se stara" o ostvarivanju ciljeva konfederalnog ustava, ali ovačudna rečenica sama po sebi nije davala nikakvu izvršnu vlast, anikakav drugi izvor izvršne vlasti nije se mogao naći u modelu.Moglo bi se, naravno, dokazivati da bi na povinovanje moglada prisili odredba o suspenziji iz konfederacije one države kojojje konfederalni sud izrekao presudu zbog upornog kršenja obavezapo konfederalnom ugovoru. Ali, ta odredba je u osnovi od konfederacijetražila da samu sebe uništi, ne samo isk~učenjem jedneod članica nego i time što bi odlazak (suspenziju) jedne članiceostale članice mogle da protumače kao da ih on oslobađa odsvake obaveze poštovanja nadležnosti saveznih organa, u skladusa jednim od osnovnih načela u ugovoru.Kada se model pažljivo prouči, postaje jasno da ni jednom odpredloženih saveznih organa ne bi bila data izričita vlast da radiišta značajno; to jest, da donosi bilo kakvu odluku ili propis kojibi bili obavezni za navodne članice konfederacije. Na primer,savetodavni parlament bio je ovlašćen samo da pruža savete ilida sprovodi "nadzornu vlast". Iako je jedna alternativa predviđa·la da on donosi "odluke", to bi bilo moguće samo uz konsenzus,a čak i tada odluka bi iziskivala ratifikaciju svake od država. Takvauslovna vlast teško da se može smatrati "obaveznom" za bilokoju državu, jer bi svaka imala slobodu da odluku odbaci takošto je ne bi ratifikovala. Predviđena vlast saveta ministara da do~nosi odluke postajala je ništava iz istog razloga: "odluke" su moraleda potvrde razne države, zbog uslova apsolutne jednoglasnosti(bez uzdržanih glasova) prilikom njihovog donošenja.Nemoć konfederalnog suda već je bila razmatrana. Izvršnakomisija bi, takođe, bila bez vlasti. Za razliku od savetodavnogparlamenta i saveta ministara, izvršnu komisiju ne bi obavezivalonačelo jednoglasnosti, jer bi odluke mogla da donosi većinomglasova. S druge strane, njena vlast da zapravo uradi bilo šta zna-čajno bila je manje jasna, jer je i ona bila jedino ovlašćena da"se bavi" primenom odredaba konfederalnog ugovora. Iako je komisijamogla da dobije "vlast da primenjuje" propise koje donesesavet ministara, ta "vlast" bila bi prilično prazna, stoga što nisamom savetu nigde nije bila data vlast da donosi propise, većsamo odluke. Osim toga, budući da bi čak i te odluke morale bitidonete jednoglasno, ni one, kao što je prethodno objašnjeno,ne bi bile stvarno obavezne. Mada je savet mogao da ovlasti komisijuda samostalno donosi odluke o nekim pitanjima, posledicetakvih odluka nisu bile precizirane. To jest, nije postojala odredbakoja bi obavezivala države da poštuju odluke komisije.Po ispitivanju, dakle, "Model konfederacije u Jugoslaviji"predviđao je manje no što bi se to na prvi pogled moglo učiniti.Iako je obećavao da će stvoriti savezne organe, trebalo je, zapravo,da oni budu nemoćni, bez obavezujuće vlasti nad bilo kim.Osim toga, u većini slučajeva organi bi bili razvlašćeni uslovomda se odluke moraju donositi jednoglasno, odnosno da podležuratifikaciji, ili i jednim i drugim uslovom. Ovi uslovi nisu bilisredstva za zaštitu, niti sistem teže i protivteže vlasti, koliko suto bile mere preventive ili zabrane: odluke bi se mogle donositisamo kada nema probLema o kojima bi valjalo odlučivati.To ne znači da model nije nudio dragocene usluge svim članicamanavodne konfederacije. Predlozi za uređenje privrede, zajedinstveno tržište, carinsku uniju, moguću monetarnu uniju, koordinacijuinfrastrukture, slobodno kretanje radne snage, nediskriminaciju,zaštitu životne sredine i slični nesumnjivo bi biliblagotvorni za sve narode Jugoslavije. jv'leđutim, model uopštenije predviđao strukturu kojom bi se ostvarili ili podržali ovi ci­~evi. Konfederacija, koju je predlagao model, tako je poništavana,bila je niz ohrabrujućih rečenica i izražavanje ideala,bez ikakvog praktičnog načina da se oni ostvare. Ako je Jugoslavijadoista trebalo da se raspadne, ti ideali su se verovatno lakšemogli ostvariti putem uobičajenih međunarodnih sporazuma, ibez laga rije o "konfederalnom" uređenju.J\orist od političke prevareKonfederacija predlagana modelom tako je očigledno bila prazna~uštura, tako da čovek mora da se upita zašto su se njegovi pred-80