Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?Prelazne i završne odredbe1. Svaka država bi ratifikovala ugovor u skladu sa svojimustavom. Imao bi dejstvo između država koje ga ratifikuju.2. Po isteku deset ("ili pet?") godina otkako je ugovor nasnazi, ili u bilo koje vreme nakon toga, države članice bi se,na zahtev bilo koje od njih, uzajamno konsultovale u pogleduizmene ugovora ili raskida konfederacije.3. "Zavisno od daljeg razvoja evropske integracije, države članicemogu pre predviđenog roka, pojedinačno ili zajedno, naosnovu pojedinačne odluke ili odluke saveta ministara napustitiili raspustiti konfederaciju i zatražiti prijem u Evropskuzajednicu."Analiza modelajviodel je patio od više odlika čija je svrha bila da od njega stvoreneizvod~iv okvir za bilo kakav zajednički rad ili odlučivanje.Međutim, pre no što bi se opisali nedostaci skiciranih struktura,neophodno je da se najpre razmotre izvesne koncepcijske nedoslednostii odredba u poslednjem paragrafu modela koja je poništavalacelu strukturu. Koncepcijski nedostatak bio je u tome štobi zamišljena konfederacija, ukoliko bi svaka njena članica bilasuverena država sa punom pravnom sposobnošću da zak~učujesporazume i ugovore sa drugim suverenim državama, imala vrednostjedino ukoliko bi se države koje je ratifikuju time obavezalei da slede njene odredbe. Ali, nijedna od njih doslovno nijeimala nikakvu obavezu da tako postupa zbog poslednje odredbeu modelu: da svaka država u svako doba, na osnovu vLastite odluke,može da odluči da napusti konfederaciju. U tom slučaju, državazapravo ne bi preuzimala nikakve obaveze, budući da je odustajanjemod konfederalnog ugovora mogla da odustane i odnjih. ELementarna je stvar da obećanje da se nešto čini sve dokonaj koji obećava želi da to čini nije nikakvo obećanje, jer nestvara obavezu, te se na taj način ceo konfederalni ugovor svojomzavršnom odredbom svodio na prazno slovo.Ova specifična odredba jednostavno je iskristalisala osnovnikoncepcijski nedostatak modela. Bez ikakve obavezujuće vlasti ucentru, predložena konfederacija ne bi predvidela nikakav načinda se odredbe konfederalnog ugovora nametnu bilo kojoj od dr-žava. Budući da je tako, ona nije predvidela mnogo toga, ako jeišta i predvidela, o čemu suvereni entiteti ne bi mogli da se sporazumejuizvan njegovih odredbi.Moglo bi se pomisliti da bi postojanje konfederalnog sudaobezbedi lo mehanizam za primenu odredbi ugovora. Međutim,odredbe o osnivanju suda bile su brižljivo sročene na takav načinda osiguraju da se njegove presude ne mogu izvršiti. Pretpostavite,na primer, da je jedna članica podnela tužbu teretećidrugu članicu za kršenje načela jedinstvenog tržišta, i da se konfederalnisud, nakon rasprave, saglasio i doneo presudu u tomsmislu. Po odredbama modela, država članica koja je načinilaprestup bila bi obavezna da preduzme korektivne mere. Ali, pretpostavimoda ona to ne uradi. Ovde se može učiniti da bi savetministara mogao da izvrši presudu konfederalnog suda. Taj utisakje, međutim, pogrešan kako iz razloga ustavne teorije takoiz razloga praktične politike. Pođimo od teorije, savetu je poverenosamo da "se brine o" izvršenju presude ili, možda, "da sebavi" njime ("Vijeće ministara bi se brinulo o izvršenju presude. ")Ovo je mnogo manje od izričite formulacije da savet mora, hoćeili čak da može da preduzima korake za izvršenje presude, a tasemantička razlika, po svojoj prilici, nije bila nehotična. Štaviše,kao što se vidi iz prethodnog poglavlja, SLovenci su 1989.godine pokazali da je slična semantička razlika u pogledu nadležnostiUstavnog suda Jugoslavije mogla biti iskorišćena za odbacivanjenadležnosti tog suda da proglasi da su republički ustaviu suprotnosti sa saveznim ustavom, za koju se do tada pretpostavljaloda je sud poseduje. Ali, čak i pod pretpostavkom dabi se ovlašćenje saveta da "se brine" o izvršenju sudske presudemoglo protumačiti kao da mu dozvo~ava da deluje, krajnje je neverovatnoda bi on mogao odlučiti da tako postupi, zato što jesavet odluku mogao da donese samo jednogLasno i to glasovimasvih članova, bez uzdržanih. Dakle, da bi savet odlučio da izvršisudsku presudu, predstavnik tužene države morao bi da glasaprotiv onoga što je njegova država očigledno smatrala svojim interesima- što je vrlo malo verovatno. Iz tih razloga savet ne bimogao da donese obavezujuću odluku, a sudska presuda ne birnogla biti izvršena.Slabost saveta u ovom pogLedu nije bila neka greška u rnodelu,budući Ja gotovo nijedan od centralnih organa konfederacijene bi imao pravo da odlučuje, osim na osnovu jednoglasne