Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

~e.r:LM..Jiejdm5KICE ZA PODllJfN1LKUĆ."LJ __ _struktura centralne vlasti prema kojoj stara, nefunkcionalna jugoslovenskafederalna struktura izgleda racionalna. Stoga budućnostbosanske države nije svetla, dok izgledi da će Bosna stvarno bitizajednička država ravnopravnih naroda i građana, kao što to proklamujusvi međunarodni dokumenti, gotovo da ne postoje.ZakUučak knjige se osvrće na logiku ustavnog nacionalizmakao uzročnika sukoba između dveju nespojivih ideja - ideje o stabilnostigranica i one o samoopredeUenju naroda. Međutim, dokje prvo od ovih načela normativno (šta treba da se dogodi), drugoodražava stvarnost (ono što se dogodilo) - zahtev za sarnoopredeljenjeznači, zapravo, odbijanje da se ostane u okviru nekegranice koja je do danas bila opšte priznata. Jugoslovensko iskustvo,čini se, pokazuje da će rneđunarodna zajednica, tamo gdedođe do sukoba ovih načela, prihvatiti isterivanje stanovništvakoje odbija da bude ukUučeno kao manjina-žrtveni jarac u novudržavu, čak i ukoliko takvo isterivanje, pa i kada se eufemističkinaziva "razrnenom stanovništava" , iziskuje masovno kršenje Uudskihprava i odbacivanje načela jednakosti građana. Ovo odbacivanjejednakosti posledica je logike ustavnog nacionalizma, logikekoja je pobedila u bivšoj Jugoslaviji.Nauka, svrstavanje uz jednu stranu i moral u analizi rataMeđunarodni sukobi koji se oduže često stvaraju više pobornikajedne strane nego naučnika; ako je istina prva ratna žrtva u novinarstvu,objektivnost je prva žrtva u nauci. Akademske raspraveo bivšoj Jugoslaviji polarizovane su koliko i one o stvaranjuIzraela ili podeli Kipra, s tim što kritika neke studije često zavisiviše od toga da li to delo potkrepUuje komentatorov unapredzauzeti stav nego od koherentnosti teorije ili od pouzdanosti idostatnosti argumenata samog dela. 6 Kada jedna strana u6 Obično se ovaj tip evaluativnog stava ne saopštava ot'loreno, ali bilo jeizuzetaka. Jedan istoričar je ukazao da je društvo A.merican Associationfor the Advancement of Slavic StudiES (AAASS) "bilo dosledno prosrpsko iantihrvatsko" jer je njegov časopis Slavic Review objavljivao članke ili komentareAleksa Dragniča, Gejla Stouksa, Denisona Rusina'!a, Džona Lampija,Džuli Iv\ostov i moje (Sadkovich 1998, xvii, xx n,Z?). Više iznenađuješto dvojica redovnih profesora iz uvaženih ustanova takođe napadajuAAASS zbog jednog prikaza pristrasnosti medija na godišnjem skupu dru-34fUVODtakvom sukobu politički pobeđuje, ona obično pobeđuje i akademski,jer postoji težnja da se odbace one analize koje pokazujuda je politika koja je pobedila, u stvari, pogrešna. Politička hegemonijazavodi intelektualno pravoveOe.Analiza koja se izlaže u ovoj knjizi u suprotnosti je sa pravoverjemkoje vlada u većini drugih dela o umiranju bivše Jugoslavije,a pogotovo u onim koja u središtu pažnje imaju rat uBosni. Većina takvih dela pretpostavUa, a potom se na nju iusredsređuje, krivicu "Srba", a naročito Slobodana Miloševića,predsednika Srbije od 1987. do 1997, kada je postao predsednikostatka Jugoslavije, Srbije i Crne Gore. PO toj priči Miloševićje probudio srpski nacionalizam kako bi zapretio ostalim narodimau Jugoslaviji, te je na taj način prisilio ostale republikeda se otcepe. Milošević je potom aktivirao plan za Veliku Srbiju,napadajući najpre Hrvatsku, a potom Bosnu,? i čineći genocidu obema zemUama. Da je Zapad odmah intervenisao, ratovisu mogli biti izbegnuti - odbijanje da se post'lpi na taj naClnpredstavljalo je trijumf pomanjkanja volje, o čemu je pisaoDžejms Gau.Ovo je utešna priča budući da krivicu bezbedno prišiva jednojskupini zlih aktera. Ona je posebno privlačna kada je posreštva1994, primećujući da je prikazivač bio Srbin (Cushman & ~1eštrović1996, str. 25). Oni, takođe, odbacuju članak - analizu zasnovanu na terenskomradu 1990-1991 - koji je u vodećem antropološkom časopisu objavionaučnik sa preko trideset godina iskustva u Jugoslaviji, jednostavnoizjavljujući da je "prosrpski" a da se uopšte nisu pozabavili njegovim vrednostima,da bi potom prilično zloslutno nagov'estili kako bi bila potrebna"istraga prosrpskih osećanja u američkoj zajednici koja se bavi proučavanjimaBalkana" (str, 37 n .. 62).7 Iako se često tvrdi da su Srbija ili Jugoslavija "upale" u Sloveniju (vidi,na primer, Holbrooke 1998, str. 27), 0'13 optužba predstavlja klasično exposto zaključivanje. U vreme desetodnevnog slovenačkog "rata" ceo svetje tu republiku smatrao sastavnim delom Jugoslavije, a da je jugoslovenskaarm~ja 1Z\;rš1la svoju dužnost odorane granica S3':ezne drža'/e niko nebi nikada ni nagovestio da je "upala" na teritorije na kojima su njene jediniceveć bile stacionirane. To otkriva odgol/or visokog funkcionera Ame~ričke ambasade LJ Beogradu dat u aprilu 1991, godine na moje pitanje štabi se dogodilo ukoliko bi se Slovenija otcepila: "Vojska će držati granice,a Sloveniju niko neće priznat;''' Optužbu protiv Jugoslovenske narodne armijeza agresiju ubedlji'!c je pobio bivši general Konrad Kolšek, tadašnjizapovednik te teritorije, u ono doba još nezavisnom listu Borba (6. avgust1994, str. 6).-35--