Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

• iBOSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-1993.da u čijem sastavu je trebalo da budu, "najmanje na pet godina",po "jedan član iz svake konstitutivne jedinice, povrh toga istibroj plus jedan "članova koji ne bi mogli da budu iz Bosne i Hercegovineili iz bilo koje od susednih zemalja. Predviđalo se osnivanjeposebne radne grupe koja bi definisala konstitutivne jedinicei predložila "mapu zasnovanu na apsolutnoj ili relativnoj većiniu svakoj od opština", s tim što bi izmene takve mape bile dozvoljene"samo na osnovu privrednih, geografskih ili drugih kriterijuma";štaviše, primerak te mape bio je priložen uz obaveštenjeo dogovoru koje je izdao EZ. Mada je bilo protivurečnih vestio torne da li je dogovor zbiUa bio potpisan, ubrzo su ga odbacilinajpre Hrvati (Borba, 25. mart 1992, str. 2), a potom Muslimani(Borba, 26. mart 1992, str. 2).Ova načela sadržavala su nekoliko elemenata koji će se iznovapojavUivati u svim kasnijim pokušajima pisanja ustava za Bosnu.Prvo, 19. marta 1992. godine u dogovorenim načelima pominjalase zaštita Uudskih prava "prema najvišim standardima"uspostavUenim međunarodnim konvencijama; a ipak, malo je mestakoja su videla manje poštovanja Uudskih prava od Bosne. Drugo,teritorijalna podela Bosne trebalo je da bude izvršena u velikojmeri duž nacionalnih linija. Treće, uprkos pozivanju na ljudskaprava, ravnopravnost i druge političke ideale, strane nisu verovalejedna drugoj: odredba o rešavanju sporova između nacionalnodefinisanih entiteta i bilo koje centralne vlade pred sudomu čijem sastavu bi u većini bili stranci predstavljala je priznanjete činjenice. Ova odredba je, u stvari, pominjanje "nezavisnosti"Bosne i Hercegovine načinila krajnje sumnjivim.Ta načela bila su poslednji ustavni dokumenti za bosanskudržavu čiji su nacrt, izvorno napisan na srpskohrvatskom, prevashodnosame pripremile i sa kojim su se saglasile, iako samo nakratko,sve strane. Nakon ovog datuma, nacrte svih ustavnihpredloga uglavnom su pisali autsajderi, uključujući i ustav koji ječinio deo Dejtonskog sporazuma, a sada je zvanično na snazi uBosni i Hercegovini. Tako Bosna i Hercegovina predstavlja jedanod vrlo malobrojnih primera u svetu države kojoj su spoUne silenametnule osnovni zakon (Cvetkovski 1996), a primer sa kojim bise on najviše mogao uporediti, ustav Kipra iz 1960, jedva daohrabruje. Ostatak ovog poglavUa analizira nekoliko ozbiljnijhpokušaja tokom 1992-1993. godine da se izmisli ustavno uređenjeza Bosnu i Hercegovinu nakon raspada države i izbijanja ra-122ta za nasilnu podelu teritorije, koju je međunarodna zajednicapriznala kao "državu" uprkos tome što je tako veliki broj njenihnavodnih podanika odbio da bude uključen u nju.Upravo to što su najveća srpska i najveća hrvatska stranka uBosni odbijale stvarno ukUučenje u bosansku državu predstavU akritičnu odliku svih navodnih ustavnih uređenja. To je konstantaod otpočinjanja umiranja Jugoslavije do potpisivanja Dejtonskogsporazuma, pa čak i godinu dana nakon njegove primene. Čak nizvanično prihvatanje ukUučivanja u svojevrsnu tobožnju bosanskudržavu za hrvatska i srpska rukovodstva nikada nije značiloda se prihvata stvarno ukUučivanje u zajedničku državu bilo kojevrste. U tom pogledu hrvatski stav bio je uvek potpuno u skladusa idejom o nacionalnom suverenitetu kojom su se rukovodili Hrvatiu odbacivanju jugoslovenske federacije i usvajanju sistemaustavnog nacionalizma otelotvorenog u hrvatskom ustavu iz1990, čak i kada su se pretvarali da prihvataju "federaciju" saMuslimanima 1994. (vidi 7. poglavUe) ili Dejtonski sporazum (vidi8. poglavlje). Srpski stav u pogledu Bosne takođe se zasnivaona idejama nacionalnog suvereniteta i ustavnog nacionalizma.S obzirom na to da su Srbi i Hrvati odbijali da budu ukUučeniu bosansku državu, svi ustavni predlozi, od 1992. godine doDejtona, svodili su se na proglašavanje podeUene kuće za kuću sastanovima u svojini stanara, uprkos tome što su dvojica od trojicenavodnih suvlasnika bila spremna da to zdanje sruše. Ne iznenađuješto su ovi predlozi propali.Diplomatska podela i: Vens-uvenov planza Bosnu i HercegovinuNa Londonskoj konferenciji u avg ustu 1992. godine EZ je naimenovalalorda Dejvida Ovena za posrednika koji će sarađivati saSajrusom Vensom, ličnim izaslanikom generalnog sekretara UN-a(vidi Ove n 1996). Ova dvojica diplomata okupili su u Ženevi radipregovora Srbe, Hrvate i Muslimane iz Bosne i Hercegovine, kojimasu se povremeno pridruživali predstavnici vlada Hrvatske,Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koja se tada već sastojalasamo od Srbije i Crne Gore. Početni rezultat njihovih aktivnostibio je "Izveštaj o odvijanju rada na ustavu Bosne i Hercegovine",koji je bio propraćen prilogom pod naslovom "Predlog-123-