Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

iiziskivao saglasnost tih triju konstutivnih naroda da bi državamogla da funkcioniše.Da li bi bilo koja država, u stvari, mogla da bude stabilna utakvom konsenzualnom ustavnom uređenju, pitanje je za političketeoretičare, a Amerikanci bi verovatno odgovorili odrečno.Najzad, upravo je neostvariva konsenzualna priroda Odredbi okonfederaciji* (dovela do njihove zamene 1787. godine postojećimsaveznim ustavom, a čak i tada mogućnost secesije nije bilakonačno odbačena sve do 1865. godine. Međutim, federalno rešenjeza zem~u kao što je Bosna, posle prve odluke Badenterovekomisije, izgleda neverovatno.Možda je, međutim, raspad političkog konsenzusa koji jeomogućio Bosnu i Hercegovinu i kasniji raspad države trebaloprihvatiti kao nesrećne činjenice što i jesu. Njihovo neprihvatanje1992. godine učinilo je građanski rat neizbežnim bilo stogada bi se bosanska država nametnula Srbima i Hrvatima koji su jeodbacivali (ili, što je uvek verovatnije, da bi se oni isterali) bilostoga da bi oni izbegli uk~učenje u državu koju su odbacivali.• Odredbe o konfederaciji i trajnom savezu (The Articles of Confederation andPerpetual Union), prvi ustav konfederacije SAD, ciji je nacrt sacinjen 1777,a stupio je na snagu tek 1781. pošto su ga ratifikovale države-članiceSaveza. - Prim. prev.Iti6.(Bosanski1ustavnj predlozi, 1992-1993:I~ode1jenu kuću nazivaju kućomisa stanovjma II svojjnj stanaraIČak i u vreme raspada političkogkonsenzusa u pogledu zajedničkebosanske države, opisanog u prethodnom poglavlju, izmeđutriju pobedničkih nacionalnih stranaka u njoj nastavili su sepregovori o izmenama ustava. Krajem februara 1992. godine novinesu izvestile da je postignut dogovor o nekim "Osnovnim na­120čelima novog ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine": (1) da ćese nakon sticanja nezavisnosti Bosna i Hercegovina sastojati odtri teritorijalne "jedinice" (koje su ostale neimenovane); (2) daće Bosna i Hercegovina i da~e zadržati svoje spoljne granice i danijedna vlada, ni centralna ni nekog od "entiteta", neće "podsticatiniti podržavati" otcep~enje; (3) da će "tri naroda, Muslimani,Srbi i Hrvati, kao i pripadnici drugih naroda ostvarivati svojasuverena prava preko Republike Bosne i Hercegovine i njenihkonstitutivnih [jedinica]". (Borba, 29. februar-l.mart 1992, str.4) Međutim, nije bio postignut dogovor o granicama teritorijalnihpodela niti državnim strukturama.Sredinom marta 1992, pod jakim pritiskom EZ-a, saopštenoje da je postignut dogovor o mnogo detaljnijem nizu osnovnihustavnih načela. (Vidi Borbu, 19. mart 1992, str. 2) Po ovoj verzijiBosna i Hercegovina bi se sastojala od tri teritorijalna entitetaili kantona, "zasnovana na nacionalnom načelu, uzimajući uobzir ekonomske, geografske i druge kriterijume". Suverenitet "bise teme~io na građanima muslimanske, srpske i hrvatske nacionalnostii građanima drugih naroda i narodnosti koji bi svoj suverenitetostvarivali građanskim učešćem u konstitutivnim entitetimai centralnim organima Republike". Dogovorene su i drugeodredbe o centralnim organima i o posebnom sudu koji bi rešavaosporove između centralnih vlasti i konstitutivne jedinice, su--t21-