Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARSTVAhoda muslimanskih i hrvatskih snaga radi "očuvanja" suverenitetaBosne i Hercegovine" u Republici Srpskoj, veoma je neizvesnoda bi mnogo Srba, zapravo da li bi iko od njih ostao da postanepodanik pod vojnom okupacijom. Prilično je ironično da bi naj··bolji način za očuvanje "suvereniteta Bosne i Hercegovine", bilou Republici Srpskoj bilo u delovima Federacije pod vlašću Hrvata,bio da se isteraju oni ljudi koji odbijaju da budu uk~učeni u tudržavu, što bi u oba slučaja bila većina stanovništva.Kada se ovo ima na umu, Dejtonski ustav ima smisao jedinoako, zapravo, ne stvara realnu državu, vladu sa stvarnom vlašćunad celom teritorijom. Stvaranje realne države iziskivalo bi vojnopokoravanje, gotovo izvesno propraćeno izgonom pobeđenogstanovništva. Naposletku, bez saglasnosti onih nad kojima sevlada, "suverenitet Bosne i Hercegovine" može se održavati jedinosilom, čija bi posledica bila kršenja navodno ustavom zajemčenihljudskih prava, ili pak delotvornijim sredstvom za rešavanjesukoba između samooprede~enja i teritorijalnog integriteta -isterivanjem stanovništva koje bi se radije otcepilo.Prema tome, Dejtonski ustav može da "funkcioniše" samoako, u stvari, ne funkcioniše, ako zapravo ne stvara državu kojutobože stvara. U poređenju sa ovim ustavom, zen koan o "zvukupljeska jedne šake" jedva da izgleda manje metafizički no bosanska"država koja je zasnovana na poštovanju ljudskog dostojanstva,slobode i jednakosti" i "posvećena miru, pravdi, tolerancijii pomirenju" (preambula), ali do koje se može doći jedino vojnimosvajanjem i okupacijom ili isterivanjem onih koji je odbacuju.Bosna posle Dejtona: protivurečnosti vlade bez saglasnostiTokom više od dve godine, otkako je međunarodna zajednica započelasvoj projekat obnove Bosne i Hercegovine po odredbamaDejtonskog sporazuma, političke protivurečnosti dejtonskog uređenjapostaju poražavajuće. Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu,glavni izvršni funkcioner međunarodnog civilnog prisustvau zem~j, zakUučio je da je potrebno zaobilaziti izabranuskupštinu u stvarima, navodno, u njenoj nadležnosti i smenjivatiizabrane funkcionere. Predložio je da se zavede neposrednakontrola nad štampom. U vreme pisanja ove knjige (maj 1998)napori da se raseljeni vrate u svoje domove sve tri strane doče-kale su nasi~em, što je navelo visokog predstavnika da pošaljemeđunarodne vojne snage u neke gradove.Protivurečnosti Bosne mogu se sagledati kroz analizu simbolazemlje koje je međunarodna zajednica nametnula bez pristankanaroda čiju bi državu trebalo da simbolizuju. Metod njihovogusvajanja otkriva disfunkcionalnu prirodu dejtonskog ustavnoguređenja. Trenutak odabran za njihovo usvajanje i značenje samihsimbola pokazuju da su oni od značaja prvenstveno za onekoji su ih usvojili a sami nisu bili Bosanci. Bosna se tako otkrivakao simbolična tvorevina, ci~ međunarodne zajednice, ali ne ikao država vlastitih naroda niti država koju su oni stvorili.Simboli lažnog jedinstva: zastava, moneta i grbEter;čnu prirodu bosanske "države" dobro ilustruje istorija simbolakoji je predstavljaju. Dejtonski ustav (član 1.6) predviđa da će"Bosna imati one simbole koje utvrdi njena Parlamentarna skupštinaa odobri Predsedništvo". Osnovni simboli su zastava, grb ijedinstvena moneta (do danas jedina zajednička moneta bila jenemačka marka, s tim što su jugoslovenski dinari u upotrebi nasrpskim, hrvatska kuna na hrvatskim, a bosanski dinari na muslimanskimteritorijama).Prvi znak teškoća pojavio se sa neuspehom Predsedništva dase dogovori o nacrtu zajedničke monete, čime se manifestovalapat pozicija predskazana ranije u ovom poglav~u. Na sastankuodržanom u decembru 1997. godine u Bonu međunarodna zajednicaje odlučila da će u slučajevima kada Parlamentarna skupštinaili Predsedništvo ne budu mogli da donesu odluku, visokipredstavnik biti ovlašćen da je donese. Prema tome, kada Predsedništvonije postiglo dogovor o nacrtu nove monete, visokipredstavnik je dao svoj nacrt. Na novcu su bili likovi pesnika iromanopisaca iz svih triju nacionalnosti, ali se samo pisac lJlešaSelimović, koji se izjašnjavao kao srpski pisac iako je muslimanskogporekla, našao na novčanicama emitovanim za oba "entiteta"što čine Bosnu. Nijedan drugi pisac nije bio prihvatUi'l za svetri grupe.Ako nisu bili kadri da se slože o vrednosti pesnika i romanopisaca,kakav je bio izgled da se politička rukovodstva bosanskihnaroda dogovore o ostalim simbolima navodno zajedničke drža-