Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

F~rtJ1..J:Lejden SKICE ZA PODELJENU KUĆUtivurečnošću moglo bi se suočiti, i možda je prevazići, eliminisanjemmanjina "isterivanjem, istrebljenjem ili pokrštavanjem", ilipramenom granica i "razmenom" stanovništava, verovatno uglavnomonim istim sredstvima koja se iziskuju za "isterivanje" po prvojopciji. Promena granica verovatno bi bila izbor diskriminisanemanjine, koja će biti sklonija otcep~enju.U svojim prvim udruženi m pokušajima da posreduju u postizanjunagodbe oko ustava za Bosnu Ven s i Oven su priznali ovumogućnost: "izgleda da nema izvodljivog načina da se stvore triteritorijalno razdvojene države zasnovane na etničkim načelima... Takav plan mogao bi da ostvari homogenost i koherentnegranice jedino procesom prinudnog preseljenja stanovništva -što su već osudili Međunarodna konferencija [o bivšoj Jugoslaviji]a i Generalna skupštna [UN-a] i Savet bezbednosti."BDo tada je, međutim, voz već prošao. Priznajući nezavisnostrepublika koja se opravdavala etničkim razlozima, "međunarodnazajednica" već je bila osudila Bosnu na propast. Kao što je prikazan')u 5. poglavlju, stanovništvo Bosne već se bilo izdelilo naMuslimane, Srbe, Hrvate i "ostale", odbacivši bratstvo i jedinstvo"u Bosni i Hercegovini upravo onako kako je ono bilo odbačenou široj saveznoj državi.Kvadratura začaranog kruga: od samoopredeljenjado negativnog suverenitetaUpravo na ovom pitanju politička realnost samoopredeljenja sukobljavase sa osnovnim načelom međunarodne politike koje glasida se granice ne mogu menjati, osim na osnovu dogovora. Ovojedva da je nov problem. Robert Lansing, državni sekretar VudroaVilsona, zamerio je 1918. godine svom predsedniku što je usvojionačelo " samooprede~enja" jer je ta "reč nabijena dinamitom.Probudiće nade koje se nikada ne mogu ostvariti. Ona će, bojimse, koštati hi~ada života. Na koncu će sigurno biti diskreditovana"(Lansing 1921, str. 97). Lansing je 1921. godine zabeležioda "samoopredeUenje" i "saglasnost onih nad kojima se vlada""znače u suštini isto, a da su se njima u izvesnoj meri kao uza-13 I'\eaunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, Report of the Co·Chairmen4 (citati izostavljeni),TIi~l iKVADRATURI ZAČARANOG KRUGAjamno zamenUivim pojmovima služili oni koji zagovaraju to načelokao merilo prava" (str. 96). On je prognozirao da će, ukolikose to načelo bude primenjivalo jedoobrazno, nestati "postojanostnacionalnih granica i nacionalna pokornost a i političkastabilnost" (str. 96).Lansing je pogrešio u pogledu diskreditovanja načela, ali jesvakako bio u pravu u pogledu posledičnog problema sa stabilnošćugranica, a i da će u tom procesu mnogi životi biti žrtvovani.Bio je, takođe, u pravu tvrdeći da postoji nešto zajedničko izmeđunačela samooprede~enja i načela saglasnosti onih nad kojimase vlada, i u tome je problem postsocijalističke demokratije u nekimdelovima srednje Evrope, a naročito u bivšoj Jugoslaviji, madane i samo tu.Osnovni problem je u tome što su, sa uspehom ideologije etničkedržave, mnoge populacije koje se mogu identifikovati odbileda budu zadržane u okviru postojećih granica. Tamo gde stanovništvonije bilo previše izmešano, podela se mogla obaviti relativnočisto, kao što je bilo sa odvajanjem Češke od Slovačke, iliSlovenije od Hrvatske. Ali, gde je stanovništvo bilo izmešano, tošto državu odbacuje veliki deo njenog navodnog stanovništva jedinoje moglo da znači katastrofu. Njegovo otcepUenje dovelo bido isterivanja nove manjine, ali bi očuvanje granica na terenu, ai na papiru, iziskivalo potčinjavanje grupa koje odbacuju državuili, pak, njihovo isterivanje.Agoniju Bosne predodredio je uspeh slovenačkog i hrvatskogodbacivanja zajedničke države. Mada je Jugoslavija možda moglabiti sačuvana efikasnom upotrebom vojne sile da bi se sprečilootcepUenje Slovenije,14 čim se Jugoslavija srušila većina bosanskihSrba i hercegovačkih Hrvata odbila je da bude uključenau bosansku državu, baš kao što su Slovenci i Hrvati iz Hrvatskeodbacili Jugoslaviju, Njihovo odbacivanje Bosne nipošto nije bilonelogično ili iracionalno, ono je predstavUalo vrlo racionalnorazumevanje logike koja je pobedila u onome što je do tada bilanjihova zajednička država. Ko bi bi poželeo da bude pripadnik14 Vidi opaske američkog diplomate citirane u Napomeni 8 uz 1. poglavlje,AU, naposletku, Jugoslo'!enska armlja bila je nedeLot'!orna i digla je ruke,kao što je priznao načelnik njenog generalštaba, a da nije ozbiljnijepokušala da zadrži Sloveniju (vidi Kadijević 1994, str, 116-123),176