Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

--.RohelHLJ::l~jcim5KICE ZA PODEUftillJillĆU _____KVADRATURI ZAČARANOG KRUGAiako su u bosanskom parlamentu glasali sa Muslimanima za nezavisnost,odmah po otpočinjanju pregovora [o ustavnim pitanjima]sa Kutiljerom, svrstali uz Srbe. Obe strane su insistirale na konfederalnomuređenju. Muslimani su prednost davali jedinstvenojdržavi."4 Taj stav je zadržan kada je konferenciju EZ zamenila Međunarodnakonferencija o bivšoj Jugoslaviji, kojoj su predsedavalilord Oven i Sajrus Vens. U svom "Izveštaju o odvijanju rada naustavu za Bosnu i Hercegovinu" ovi kopredsednici su "priznali ...da centralizovanu državu ne bi prihvatile najmanje dve od etničkih/konfesionalnihgrupa u Bosni i Hercegovini, jer ona ne bi štitilanjihove interese nakon krvavog građanskog rata što danasrazdire zemlju". 5Treća bosanska strana, Muslimani, želela je "centralizovanu,jedinstvenu državu, uređenu u više pokrajina koje bi imale samoupravne funkcije".6 Na prvi pogled, čini se da je ovaj stav u suprotnostisa logikom etničke države, jer je Muslimana u Bosni biloviše, ali nisu bili većina. No, izgleda da se ovaj muslimanskistav više zasnivao na pragmatičnim nego na načelnim razlozima.Isti muslimanski političari koji su se 1992. zalagali za jedinstvenudržavu u Bosni bili su za konfederalizaciju Jugoslavije 1991.godine kada su predložili "Platformu za buduću jugoslovensku zajednicu"po kojoj bi sve centralne ustanove bile zavisne od republičkogveta zbog uslova da se odluke donose jednoglasno.7 Tuje posredi bilo jedno jedino načelo, načelo praktičnosti: nakon1989. godine jedini predlozi za stvaranje realnog federalnog uređenjapoticali su od onih političkih aktera koji su pretpostavUalida bi u takvoj državi imali prevlast. Drugim rečima, posle 1989.nijedna vladajuća nacionalistička stranka u bilo kojem delu bivšeJugoslavije nije prihvatala neki oblik zajedničke vlasti, izuzevukoliko je verovala da bi u takvoj državi mogla da dominira.4 Izjava lorda Karingtona data na Londonskoj konferenciji 26, avgusta 1992.5 i'>1edunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, Report of the Co~Chairmenon Progress in Developing o Canseitution for Bosnia and Herzegov7'na, 27.oktobar 1992, str .. 5.6 ~iedunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, Report of the Co-Chairmen,7 Ovu "platformu" podržalo je i makedonsko rukovodstvo. Objavljena je uBorbi 4. juna 1991; tekst na engleskom dostupan je u Revie',v of InternationalAffairs, 20. oktobar 1990, "Platforma" i okolnosti u vezi sa njenimspornim usvajanjem u bosanskoj skupštini razmatraju se u Hejdenovomčlanku iz 1998.8 o ovom stavu t'~~Jslimana ispričao mi je u razgovoru vodenom u maju 1997"američki pravnik koji je bio savetnik muslimanske delegacije u Dejtonu.9 "Priznanje jugoslovenskih država nas led nica", dokument koji izlaže stavnemačkog ~·iinistarstva spoljnih poslova, Bon, 10, mart 1993.Ovi strateški razlozi objašnjavaju ono što bi inače ličilo nanedosledne stavove o federalizmu i konfederalizmu. Tako je srpskorukovodstvo, koje se protivilo slovenačkim i hrvatskim predlozimaza konfederativnu Jugoslaviju 1990-1991. godine i podržavalojugoslovensku federaciju, posle 1991. podržalo predlogeda se Bosna i Hercegovina konfederativno uredi, istovremeno seprotiveći predlozi ma da se Srbija od jedinstvene države pretvoriu federaciju. Sa svoje strane, hrvatski političari, koji su predlagalikonfederalizovanje Jugoslavije 1990-1991, a posle 1992. iBosne, bili su 1993-1995. godine protiv predloga za federalizacijuHrvatske, stvarajući umesto toga jedinstvenu, centralizovanudržavu. Bosanski Muslimani koji su zagovarali konfederaciju uJugoslaviji 1991. godine, zahtevali su jedinstvenu državu u Bosni1992. godine i kasnije. Čak i na Dejtonskoj konferenciji 1995.polazni stav Muslimana u pogledu ustava bio je da zahtevaju jedinstverudržavu. 8Te prividne nedoslednosti, međutim, postaju razumljive kadase razmotri ustavna logika koja je preovladavala u Jugoslaviji nakonleta 1989. U svim prethodno opisanim slučajevima političkevođe nisu bile spremne na kompromis oko jedinstvenog suverenitetadržave sve dok su mislile da će nad njom imati vlast. Drugimrečima, svaki je tražio međunarodno legalan oblik suvereniteta- državu - za vlastiti narod.U prvi mah izgleda da je ova logika potpuno oprečna shvatanjimao demokratiji koja su danas aktuelna na "Zapadu". Najzad,obrazloženje za priznanje nezavisnosti raznih jugoslovenskihrepublika nije bilo da "Slovenci" ili "Hrvati" imaju pravo nasamoopredeljenje nego da "građani Slovenije" ili "narod Hrvatske"imaju ovo pravo. Tako je međunarodna zajednica tvrdila dapriznaje ono što je nemačka vlada nazvala pravom na "ograničeno"samoopredeUenje, "naime, pravo građana pojedinih jugoslovenskihrepublika da demokratski odluče u okviru postojećih granicaoo. da li i u kojem stepenu njihove republike treba da bududeo jugoslovenske države",9 Logičku grešku predstavljao je propustda se prizna kako je opravdanje za osnivanje samih republi--1-11-