Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

~oher:LM...J:i.ejden SKICE ZA PllDfLJEtLlLKUĆU __ ~skog političara; i pored toga, Hantingtonov način razmišljanja jeuticajniji.Politički antropolog F.Dž. Bejli (F.G. Bailey) suprotstavio jeplatonskoj raspravi, korišćenju razuma, drugi oblik, pozivanje naosećanje "u cilju stvaranja ... zajedničke vrednosti ili podsticanjaneposredne veze između osećanja i delanja bez intervencije umai njegovih sposobnosti za kritiku" (1983, str. 22~23). Dokaziva~nje pomoću stereotipa očito spada u ovu drugu vrstu. Bejli je tvr~dio (1983, str. 7) da i pored velike vrednosti koja se u raspravipridaje razumu u "našoj kulturi" (koju on ne definiše), osećanjeobično pobeđuje razum, što je nalaz potpuno saglasan sa Edelmanovom(Murray Edelman 1977) klasičnom analizom političkogjezika kao "reči koje uspevaju i politika koje ne postižu uspeh".Ali, Bejli uočava i paradoks: strast obično pobeđuje razum, ali ra~zum može ponekad da pobedi zahvaljujući visokom ugledu kojimu pridaje "naša otvorena kultura" (1983, str. 265).Ova knjiga predstavlja pokušaj da se standardni stereotipi oBalkanu i jugoslovenskim ratovima nadvladaju putem analize onogašto je Maks Veber (1975b, str. 147) nazivao "neprijatnim činjenicama",onim koje su u suprotnosti sa uvreženim mišljenjima.Građu koja će biti razmatrana čine ustavi i argumenti koji su povodomnjih bili iznošeni. Ustavi su od velikog značaja delimičnozbog njihove tesne povezanosti sa racionalnošću i modernošću. Upostsocijalističkoj Istočnoj Evropi ustave smatraju neophodnim(mada svakako ne i dovoUnim) osnovama za razvoj liberalnih demokratija.Kao što je to formulisao jedan američki naučnik predstavUajućiCentar za proučavanje konstitucionalizma u IstočnojEvropi pri Pravnom fakultetu Čikaškog univerziteta: "slom sovjetskogcarstva pokrenuo je novi talas ustavotvorstva u svetu . ...Pitanje postavljeno u Federalističkim spisima ponovo se postavlja:'da li su Uudska društva sposobna da ustanove dobru vladu naosnovu razmišUanja i sopstvenog opredeljenja, ili im je suđeno danjihovi politički ustavi budu zauvek plod slučajnosti i nasilja'~;;(Holmes 1992, str. 13). Izražavajući slična osećanja, drugi ugledninaučnik sa jednog drugog uglednog američkog pravnog fakulte-." Aleksandar Hamilton, Džems lvledison i Džon Džcj, Federalistički spisi(Hamilton, Federalist bLl), preveo dr Vojislav Koštunica, Radnička štampa,Beograd 1981, str, 193. Svi navodi iz Federolističldh spisa u knjizipotiču iz ovog prevoda,ta (ovog puta Jejla) tvrdio je da je smrt državnog socijalizma otvorila"prozor mogućnosti za konstitucionalizujuću liberalnu revoluciju"(Ackerman 1992, str. 46). Naravno, "Amerikanci su u talasimaputovali u Srednju i Istočnu Evropu kako bi pomagali u izradinovih ustava, zakona, sudskih sistema i drugih pravnih mehanizama"(Schwartz 1992, str. 26), što je delatnost koju je jedan mađarskiprofesor prava zajedUivo uporedio sa "misionarima" koji pokušavajuda preobrate "divljake" (Sajo 1997). Iako se niko ne biusudio da tvrdi kako su sva ustavna uređenja neminovno dobra, zasam konstitucionalizam obično se pretpostavlja da je požeUan.U ovoj se knjizi umiranje bivše Jugoslavije i razvitak republikanjenih naslednica sagledavaju kroz prizmu ustavnih uređenjai rasprava o njima. Argument neće biti da su ustavi bili ili da jesuobična obmana koja je trebalo da zamagli političke realnostiniti da su se ustavi ignorisali. Naprotiv, ja ustave shvatam ozbiUnokao dokumente čiji je cilj da otelotvore izvesne političke ideologijei da, u skladu sa njima, konstituišu državu i društvo. Ukolikose posmatra na ovaj način, može se uočiti da dekonstituisanjebivše Jugoslavije i konstituisanje njenih naslednica slede ve~oma snažan, dosledan tok rasuđivanja. Tako analiza ustava ne otkrivahaos balkanskog stereotipa, već otkriva neprijatne činjenicedo krajnosti moderne političke logike, logike etnički definisanenacionalne države koja se ostvaruje u okolnostima etnički mešovitogpodručja.Antropologija državnog ustrojstvaUstave obično analiziraju pravnici i politikolozi. Iako su u ovojknjizi pokrenuti načini razmišljanja iz obeju oblasti, želelo se daanaliza bude doprinos antropologiji države, kulturalni pristup kojise usredsređuje na karakteristike legitimnosti u određenim državnill1oblicima, u onim postupcima i pojmovima koji "grade novoozakonjenje kako bi se nova država razlikovala od prethodne"(Verdery 1996, str. 220-221). Ustavi i druga zakonska građa veomasu korisni u ovomozakonjenja jer pribavljaju,kao što je primetio Džon Borneman, master narative, pomoću kojihdržava pokušava da sabije individualna iskustva, svest i lojalnost"u jedan jedini okvir, u zajedničku istoriju naroda" (JohnBorneman 1992, str. 37). U ovom kontekstu, analiza ustava kao20-21--