Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

је Филермска икона Богородице коју је сликао Апостол Лука, као
савременик. А и Стопало Апостола Луке чува се у Манастиру
Косијерево, на брду Стражњица, општина Никшић. Овдје имамо
апостола Луку, Јована Крститеља, затим Стопало Апостола Луке и
овдје имате један веома чудан и пожељан симбол, у ствари обиљежје,
надгробни дио, крст гроба на којем је у горњем дијелу уклесан крст,
испод њега полумјесец, а доље звијезда Давидова (говор прате
фотографије на презентацији).
Ове светиње су прошле дуг пут. Посљедњих 500 година биле
су нерастављене. Заједно су ишле свим тим путевима два миленијума
дугим. Само, кад су дошле у Црну Гору, кад су их комунистичке
власти откриле у Манастиру Острог гдје су биле склоњене, оне су
растављене. Власти су их држале још заједно до 1978, кад су их
раставили и задржали само Филермску икону Богородице коју су,
узгред, оштетили, отимајући, скидајући са ње брилијант. Таква
судбина је неочекивана, да Филермска икона Богородице данас
дијели судбину осталих слика Музеја умјетности на Цетињу, умјесто
да има почасно мјесто. А то почасно мјесто може бити само
недјељиво од поменуте три светиње. Овдје бих још само представио
челични храм који је допремљен хеликоптером на врх Румије, високе
1595м. Десет година од допремања трају свађе и напори одређених
кругова, некад комуниста, а данас капиталиста, да тај храм сруше, а
он је по величини мањи од једног паркинг-мјеста.
(Из књиге:)
„Храмови се с неба спуштају на врхове брда,
иако их одоздо носимо знајући
само за Божју помоћ и плећа тврда.
Привид је да само помогнута жељом
настаје оваква слика рађања храма.
Она је у случају Румије давно започета.
Једино и кад је непозвана,
судбина долази сама,
судбина Косаре и Владимира.“
101