Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

своју висину, Његоша премештају са врха у крипту, односно подрум
где нема директну везу са околином.
Крст на врху Цркве нестаје и бива замењен скулптурама
Ивана Мештровића. Црква Светог Петра Цетињског је годинама, па
чак и после Другог светског рата, била симбол на грбу Црен Горе,
исто као што је годинама била симбол Црне Горе. Данас, на пример, у
грбу Универзитета у Подгорици, на грбу Црногорске академије наука
и умјетности, имамо нови симбол, а то је Мештровићева кутијаста
грађевина. Шта се догодило са камењем Цркве? Камен је скинут, као
што су и привремено биле скинуте кости Његошеве у Цетиње. Дакле,
више нису на врху, али и даље тај скуп камења је свето. Зашто? Зато
што представљају делове симбола Цркве, симбола трајања, симбола
настављања народа, на терену, пределима Црне Горе. Ловћен, без
обзира што је његова висина смањена, што више није онако висок,
без обзира што Његош није уздигнут као у Капели, Ловћен и даље
представља одређени симбол, нажалост, нарушен, али и даље то
камење, које је спуштено, има своју светост. Управо Маркуш
покушава већ неколико деценија да укаже на ову несразмерну
антицивилизацијску меру и покушава да се бори сам против друштва
да врати симболе на Ловћен. Ова књига је један мали допринос, то је
скуп Андријиних текстова које је скупљао током деценија, скуп
његових замисли, у којима он говори о значају тог симбола.
Тај значај је видио и највећи светски архитекта Френк Лојд
Рајт, кад је заједно са својом супругом, унуком Марка Миљанова,
боравио ту и када је Његош као архитекта утицао на тада највећег
светског архитекту, да он пројектује слободну кружну форму музеја
Гугенхајм у Њујорку. С друге стране имамо књигу ,,Сакрална
архитектура...“ коју је Маркуш посветио једном изуезетно
талентованом великом архитекти Слободану Драговићу. Драговић је
свој живот посветио сакралној архитектури, али његова архитектура
можда није монументална, у смислу широких великих квадратура,
она је примерена људима. Он од Капеле, на гробљу у Старој Пазови,
прави изванредан архитектонски објекат који је достојан српске
архитектуре као што је био достојан Храм у Барселони. Драговић се
бави црквеном архитектуром на месту. Његова архитектура је чиста,
134