Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Модератор Милорад Рашовић (говори дио из књиге):
Змија кућница
са златним ланцем
Не дирај кућну змију,
али убиј која те уједе – да те замијени.
....
Човјек није убијао змију кућницу кад из зида куће унутар међу
људе дође, плашећи се да ће га за то Бог казнити, јер је у кући са
статусом светиње. Толико је и змија обзира према човјеку имала, или
из навике, или се и она плашила свога Бога.
Другачије је било кад су вани, далеко од куће. Змија је тада
била – змија, а човјек – човјек (ако је), обострано опасни. Можда је
змија била и више но обично опасна, ако се каквог поступка у кући,
чак и погрешно протумаченог, сјећала.
У ораовском засеоку Лазорцима, у Кучима, у кући опазише
дјетету у колијевци како му на врату лежи змија. Пажљиво су јој пришли
и ухватили је, а за награду (тако су уистину мислили), не жалећи
вриједност, око врата су јој ставили свезани златни ланац.
У том тренутку нијесу размишљали да можда ни змије, као ни
Његошеви Црногорци, не љубе ланце, па били и златни. Нијесу рачунали
да с њим више неће моћи да пролази кроз зидове – да више неће
бити кућница, но препуштена брдима.
Змију су однијели чак два километра даље на своју имовину у
Лијескама.
Кад је ово дијете напунило шест година, кад је тог љета у Лијескама
почела косидба, поред косача на ливати било је и то дијете.
Одједном дијете је вриснуло, те сви дотрчаше. Били су изненађени да
га је ујела баш она змија са златним ланцем, која му је раније мирно
лежала на врату. Узалуд су је убили да би, по вјеровању, замјеном
живота дијете спасили...
36