Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

пројектује Капелу на гробљу у Пазови. Зашто? Пројектовање капеле
некоме се чини рутински, мали једноставан, а за неке познате
архитекте посао ниподаштавајућег карактера. Међутим, Драговић је
нешто више од обичног архитекте. Он је овом архитектонским
задатку пришао на несвакидашњи, дубок начин. Капела за архитекту
Драговића представља врата између живота и смрти, између
ововременог и оновременог, између садашњости и свесадашњости.
Основни симбол који је архитекта Драговић унио у своју
Капелу јесте управо тај симбол вечног. Форма Капеле је дата у
облику океана, у облику мора. Море је узбуркано, има таласе, плиму,
осеку, изласке и заласке сунца, али оно што је битно је да је море у
покрету. Оно никада не стоји. Слободанова капела је у покрету, она је
у таласима, она је жива, једноставно показује живот, са ове и смрт са
оне стране који опет јесте живот. Ми када посмарамо архитектонску
форму саме Капеле видећемо да су то обично квадратичне
просторије, правоугаоне... Али за Драговића Капела је нешто много
више, она у себи садржи поруку, снажну и јаку поруку, својом
формом прије свега. Ви када је посматрате ви сте пред капијом која
дели живот и смрт. Када уђете унутра ви сте прошли кроз ту капију.
Та архитектура делује на вас не само својом грандиозношћу идеје већ
и на вашу психу. Ви када прођете кроз ту капију ви сте ушли у неки
други свет. Ја не знам за сличан пример у српској архитектури.
Постоје примери у светској архитектури, могу да поменем још
десетак архитеката, али у српској архитектури ово је јединствен
пример симболизма, не у спољашњости архитектуре, него
симболизма у самој форми.
Пројекат који је Драговић урадио за Манастир Стањевићи
представља још један његов покушај да уђе у суштину црквене
архитектуре. Драговић овом послу није приступио као сваки други
архитекта, да би се бавио само конструкцијом, да би унео
функционалне елементе. Не, он се борио са нечим много тежим,
комплексинијим, а то је, како да један простор који је ограничен, који
се налази ограничен природним баријерама, брдом, које има
ограничене визуре, како да од њега начини свети простор. Некоме је
довољно да начини само крст, а некоме није довољно ни да подигне
велелепан храм, да би начинио свети простор. Али, за архитекту
Драговића свети простор је нешто много комплексније, нешто много
139