Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

З а п и с:
Модератор Милорад Рашовић: Добро вече, даме и господо, у
организацији Матице српске Друштва чланова у Црној Гори, у
склопу прославе 200 година од Његошевог рођења, одржан је низ
предавања, расправа, округлих столова, поводом Његошевог дјела.
Сада имамо интересантну тему ,,Његош као архитект“. Предавање
држи архитекта Андрија Маркуш. Не бих волио да то личи на сцену,
али бих заиста волио један аплауз да му дате. Гост је, архитекта
такође, Павле Поповић, а ја ћу говорити одломке из есеја Андрије
Маркуша. Изволите господине Маркуш.
Андрија Маркуш: Даме и господо, пријатељи, представници медија,
добро дошли. Говоримо о Његошу као архитекти под оптерећењем да
је сада врх Ловћена капелом Мештровићу отац, а Његошу очух. У
горњем дијелу капеле смјештен је Мештровић, тј. његове скулптуре, а
у доњем дијелу, подруму, Његош, без литургијског поја и без крста на
цркви које нема. Без крста над Ловћеном, сва се зла доље скупила.
Његош је као архитект, дизајнер и зачетник урбанистичког развоја
Цетиња заступљен у Лексикону неимара у издању „Грађевинске књиге“,
Београд и у књизи ,,50 неимара Црне Горе“ у издању Удружења
архитеката Архитектонски форум у Подгорици.
Свугдје у свијету постојало је и сада постоји велики број
књижевних и ликовних стваралаца са скоро истим талентом и за неку
другу област којом се толико не баве. Један од најбољих архитеката
свих времена, Ле Корбизје, није завршио студије на којем
архитектонском факултету. Ле Корбизје и Френк Лојд Рајт
непоновљиви су. Поимање љепоте код великих стваралаца као што је
Његош, нема граница, нема подјела у простору или дјелатности, гдје
њихова промишљања допиру у свеопштем доживљају. Без такве
ширине од земље до краја свемира, од реалног до нереалног, не би ни
могли да се остваре велики домети. Неки ту своју ширину користе
само у изабраној области, а неко је паралелно реализује као овдје
Његош. Он је просто повучен за руку да то уради – прво муком
својом па тек тада даром. Кад се Његош преко мора враћао из Италије
са лијечења он је осјећајући скори крај, кад је био на домаку Ловћена,
57