Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

мотивима. Усаглашеност колорита и контраста, како на самој капи,
тако и у комбинацији са црногорском ношњом, потпуна је.
Андрија Маркуш: Како видите овдје из ових прилога, до усвајања
ове капе по нацрту Његоша, Црногорци су носили капу слично
Турцима. Ову капу карактерише пуна симболика, што је Његош у
принципу пројектовања капеле и примијенио. Руководио се здравим
разлогом, основом, а у том случају добар резултат неће да изостане.
Он је овдје пошао од тога да обиљежи Косовски бој, 1389. године, са
горњим дијелом капе званим тепелак, који је црвен, то је проливена
крв. Ободни, рубни дио, звани деревија, је црни, жал за Косовом. Пет
златних нити пет вјекова ропства. У средњем дијелу је из времена у
вријеме, стално мијењано шта да се нађе. Једно вријеме ту су биле
ријечи „Никола Први“, потом најчешће – крст са четири слова ,,С“ –
„Само слога Србина спасава“, што није хералдички. То се тумачи и
као четири оцила, огњила, кресива. Старији то знају како се кресивом
на кремен-камен пали огањ. На ту створену варницу ставља се труд
(врста гљиве, која је као паразит на стаблу). Кад се исуши погодна је
на варницу да се упали.
Сада желим да говорим о новим предлозима који се дају за
трајно рјешење. Људима који своју власт заснивају на несрећама овог
народа, веома је важно ко је по националности обновио Цркву на
Ловћену 1924. године и ко би сад желио да је обнови. Противе се да
се обнови, да је што сличнија оној из Његошевог времена. Да је што
више његова, апсурда, могли су у чудима својим да сруше цркву коју
је обновио краљ Александар па да је одмах по истом пројекту изграде
да су је они обновили – они друге националности. Невјероватна
острашћеност иде до те мјере да и људи из уже струке то раде.
Некада су се на свој начин томе придружиле ЦАНУ и УЦГ, које су
пожуриле да сервисирају политику нудећи Његоша као жртву,
багателишући и међународне конвенције о заштити културне
баштине. Ове двије институције су унијеле у печат који је остао до
данас симбол рушилаштва насљеђа културе: рушење Цркве Светог
Петра на Ловћену. Унијеле су контуре Мештровићевог маузолеја
избацујући ранију контуру цркве која је била у црногорском грбу.
71