РАЗГОВОРИ СА ЖАРКОМ ЂУРОВИЋЕМ Милица Краљ, Андрија Маркуш, Веселин Ракчевић и Перивоје Поповић, Рисан, Старачки дом, 21.2.2016. године Здесна: Жарко Ђуровић, Милица Краљ, Андрија Маркуш, Веселин Ракчевић Здесна: Жарко Ђуровић, Милица Краљ, Перивоје Поповић, Веселин Ракчевић 167
Милица: Јављају ли ти се писци, Жарко? Зову ли те пријатељи, колеге? Жарко: Па зову... Раније ме звао Илија Лакушић који је имао мој телефон... Долазио ми је и Андрија Радуловић. Затвори врата, молим те, да не узнемиравамо тамо ове спаваче. Андрија: А, види, молим те, да ли овдје када си сам, да ли те вуче сто да нешто запишеш, неко сјећање или нешто слично? Шта је, интересује ме, са поезијом, колико другујеш са њом, да нешто преточиш у стих? Жарко: Ништа, не. Посљедњи стих који сам написао је: ,,Идеал живи у сновима и нигдје више. Црна јава брзо га избрише“. Ето, то је посљедње што сам написао. Сабрао сам све, мада је моја поезија, у суштини, песимистична. На друкчијој је матрици од наших. Није ту сада у питању простор: Србија, Црна Гора, него једноставно такве сам вокације. Користио сам апстракцију као средство изражавања. Водио сам рачуна да тај унутрашњи курс буде присутан, да има своје пјесме, своју ритмику, тако да сам неке пјесме користио и као ликовна рјешења. Андрија: Али, код тебе је веома присутан тај дуг времену. Не само да оно у теби чуваш посредством стиха, него и оно што је око тебе, то дружење са колегама пјесницима, са савременицима. Ти си то брижљиво – или записивао, или само памтио, или комбиновано. Објављивао си то у ,,Дану“ у наставцима дуго и дуго – твој осјећај за то вријеме, те људе, те ствараоце, вриједности људске. Жарко: Ја сам завршио гимназију у Београду. Учио сам и у Даниловграду, гдје ме тај налази са револвером који пријети. Једина моја улога, и улога Ратка Ђуровића, била је да разоружавамо неке ђаке који су дошли и ми им говорили: ,,Ово је школа, престао је рат!“. То су фини људи, али били су они који су плакали и говорили ,,Жарко, али остајемо без оружја“. ,,Али ово је школа и рат је завршен!“ То су такви апсурди. Никада револвер нијесам носио у школу. Имао сам га на стану који сам предао једном мом комесару чете који је био избачен из армије, то је Петар Миловић, и каже: ,,Осјећам се срамотно да ја као првоборац, осјећам се као пас!“ Био је 168
- Page 2 and 3:
АРХИТЕКТУРА СКУЛПТ
- Page 4 and 5:
Андрија Маркуш АРХ
- Page 6 and 7:
УВОД Простор који н
- Page 8 and 9:
Александар Ћуковић
- Page 10 and 11:
„Ако човјек не лич
- Page 12 and 13:
САГРАДА ФАМИЛИА За
- Page 14 and 15:
Аудио: https://youtu.be/RjKPAC
- Page 16 and 17:
Видео: https://photos.app.goo.
- Page 18 and 19:
Видео:. Спомен-обиљ
- Page 20 and 21:
Књига „КУЋЕ У БРДИ
- Page 22 and 23:
кроз чојство и јуна
- Page 24 and 25:
На суши нигдје убле
- Page 26 and 27:
данак скупо плаћам
- Page 28 and 29:
Честити Драговољић
- Page 30 and 31:
Јесмо ли морали кол
- Page 32 and 33:
Од свега, најгоре ј
- Page 34 and 35:
раздобљима историј
- Page 36 and 37:
архитекте Андрије
- Page 38 and 39:
Аутор књиге Андриј
- Page 40 and 41:
ПРЕМИЈЕР ИГОР ЛУКШ
- Page 42 and 43:
НА ЧАРШАВУ ИСПОД ПР
- Page 44 and 45:
БЛОК СТИРОПОРА КОЈ
- Page 46 and 47:
45
- Page 48 and 49:
Андрија Маркуш: „Д
- Page 50 and 51:
рић. И њему отварат
- Page 52 and 53:
Игор Лукшић: „Немо
- Page 54 and 55:
убије ме полиција к
- Page 56 and 57:
ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТ
- Page 58 and 59:
З а п и с: Модератор
- Page 60 and 61:
А зар је Мештровиће
- Page 62 and 63:
је био сахрањен вла
- Page 64 and 65:
Андрија Маркуш: О Њ
- Page 66 and 67:
Андрија Маркуш: Кад
- Page 68 and 69:
у горњем дијелу, за
- Page 70 and 71:
Модератор Милорад
- Page 72 and 73:
мотивима. Усаглаше
- Page 74 and 75:
Његошем, а други на
- Page 76 and 77:
ће да ријеши то пит
- Page 78 and 79:
не препознаје ко вр
- Page 80 and 81:
Маркуш архитекти А
- Page 82 and 83:
Књига „ЈЕЗИК НА СЛ
- Page 84 and 85:
У Црној Гори не раз
- Page 86 and 87:
билина заправо нас
- Page 88 and 89:
словенској поезији
- Page 90 and 91:
Модератор Милорад
- Page 92 and 93:
На српском не разум
- Page 94 and 95:
мало је мјеста за р
- Page 96 and 97:
пјева на њему не мо
- Page 98 and 99:
Вуковим правописом
- Page 100 and 101:
Књига „СВЕТИЊЕ“ С
- Page 102 and 103:
је Филермска икона
- Page 104 and 105:
политичара било ка
- Page 106 and 107:
укупну висину храм
- Page 108 and 109:
Повезују се овом књ
- Page 110 and 111:
(Из књиге:) „Молитв
- Page 112 and 113:
ОМАЖ СВЕТЛАНИ-КАНИ
- Page 114 and 115:
ка Хотела „Подгори
- Page 116 and 117:
је веома упорна да
- Page 118 and 119: документацију да ј
- Page 120 and 121: Ово на слици су мла
- Page 122 and 123: указао част да гово
- Page 124 and 125: половину, гдје су К
- Page 126 and 127: Док смо тражили док
- Page 128 and 129: „ЊЕГОШ КАО АРХИТЕК
- Page 130 and 131: метром мјере, /наро
- Page 132 and 133: била обновљена 1925.
- Page 134 and 135: Амфилохију, проф. а
- Page 136 and 137: јасна и једноставн
- Page 138 and 139: издржало је и многе
- Page 140 and 141: пројектује Капелу
- Page 142 and 143: Стефана Првовјенча
- Page 144 and 145: на Ловћену, а тиме с
- Page 146 and 147: планина на свијету
- Page 148 and 149: Књига ,,ПУШКИН“ Про
- Page 150 and 151: По перу сабраћа му
- Page 152 and 153: Испод раширених ки
- Page 154 and 155: Заслугом Србина гр
- Page 156 and 157: ауторског часописа
- Page 158 and 159: Кад срце заигра а н
- Page 160 and 161: Послије тога, Ворон
- Page 162 and 163: Проф. др Драган Коп
- Page 164 and 165: Аутор Андрија Марк
- Page 166 and 167: Аутор Андрија Марк
- Page 170 and 171: и он на Голом отоку
- Page 172 and 173: занимање ни да нађе
- Page 174 and 175: писање више нема св
- Page 176 and 177: Жарко: Има луђих же
- Page 178 and 179: (НЕ)ДОДИРНЕ ТАЧКЕ М
- Page 180 and 181: Слободан: Да, да..., т
- Page 182 and 183: Дјела Миодрага Жив
- Page 184 and 185: Књиге о традициона
- Page 186 and 187: 185
- Page 188 and 189: Knjiga aforizama ,,AFORIZMICNA ISTO
- Page 190 and 191: АНДРИЈА МАРКУШ рођ
- Page 192 and 193: САДРЖАЈ УВОД............