Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"
Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA." Promocije, razgovori, predavanja 2021. Andrija Markuš
Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA." Promocije, razgovori, predavanja
2021. Andrija Markuš
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Перивоје: ,,Икона“ је тога типа...<br />
Жарко: Надреалисти су трпјели само личности које су биле<br />
имућне, какав је био Љубиша Јоцић... Марко Ристић је био на челу...<br />
Пренио је тај надреализам... Марко Ристић је био амбасадор у<br />
Паризу. Риста Ратковића је у дипломатију повукао Иво Андрић, али<br />
да га извуче из сиротиње. Али је он био у Каиру у кафани... Њега су<br />
једног дана избацили на аеродрому у Земуну, тад је тамо био<br />
аеродром, и тада је почео да пише соцреалистичке пјесме...<br />
препорођен одмах... Ја сам волио ове старе писце, рецимо Сима<br />
Пандуровића. Имао сам неколико сусрета са њим и то ми је остало у<br />
дубоком сјећању. Његов песимизам је мене дубоко дирнуо, тако да<br />
сам га прихватио као једно мјерило живота. Других извора нема сем<br />
резигнације...<br />
Перивоје: А животни став Рада Драинца не спомињеш?<br />
Жарко: Он је умро 1943. године. Он је утицао на београдску<br />
модерну. Он је мало био и љевичарски настројен. Био је одличан<br />
виолиниста. Имао је часопис ,,Хипнос“. Раде је волио Бодријанову и<br />
сахрањен је на 1. мај 1943. године. Ђорђе Јовановић Јарац је<br />
неправедно запостављен... Мало прије смрти је био у Београду код<br />
мајке и пошто је окарактерисан као опасна личност за Недићеву<br />
Србију, дошли су једног дана да претресу њен стан. Она је отворила<br />
врата шпајза и рекла: „Ево видите овај шпајз“, а он је унутра био са<br />
револвером. И само у шпајз нијесу улазили, а све друго су детаљно<br />
претресли. Сви су ти надреалисти били наклоњени идеји љевице,<br />
идеји комунизма. То је била једина снага која се могла супротставити<br />
фашизму.<br />
Перивоје: Па и овом фашизму се мора супротставити.<br />
Жарко: Знао сам и Исидору Секулић.<br />
Милица: Каква је била она?<br />
Жарко: Имала је један дугачак браон капут и вјештачко крзно<br />
око врата, као она лисица или шта већ, и дошла је код Финција у<br />
Књижевност. Тамо сам направио пјесму ,,Пејзаж сна“ која се допала<br />
Финцију. И тада је дошла Исидора. Они су се ословљавали са<br />
господине и госпођо, ја сам схватио да је то један њихов манир и није<br />
ми ништа сметало. Она је умрла јер је то убиство извршио Ђилас. ,,И<br />
172
Change language