Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

ка Хотела „Подгорица“.
О Канином дјелу, у склопу књиге коју промовишемо, говориће
арх. Милета Бојовић, проф. др арх. Рифат Алихоџић, арх. Александара
Ашанин и сам аутор. О истом дјелу ћу и ја Милица Вујошевић
рећи коју ријеч. Сада дајем ријеч аутору књиге арх. Андрији
Маркушу.
Андрија Маркуш:
Даме и господо, поздрављам вас са задовољством. Преносим
вам поздрав Љиљане Радевић, Канине сестре, која није могла да присуствује
због болести.
Част ми је да са вама, у склопу омажа и промоције ове књиге,
обиљежимо и велико дјело Кане Радевић, а истовремено да
обиљежимо и заједничку борбу на очувању тог дјела и других дјела
из насљеђа наше културе. Мени је посебно драго што ће то касније
добити већу вриједност – већи значај. Уз то, овдје промовишемо –
презентујемо и рад „КАНА“ групе, право чудо данас у архитектури
које се десило, једноставно незабиљежено у свијету, да се десила нека
својеврсна АБ револуција, својеврсна културна револуција. Нити је то
културна револуција она у Кини, нити АБ револуција овдје, то је
својствена револуција младих људи који се боре за свој простор, боре
се за своју будућност за своју архитектуру, која је незамислива без
архитектуре из прошлости, на коју се и надовезује.
Кана Радевић рођена је 1937, а умрла 2000. године. Ми сада
биљежимо 80 година од њеног рођења, а 50 година од настанка
Хотела „Подгорица“. Она је дипломирала 1963. године. Радила је у
државним предузећима до 1990, а од 1990. до 1994. у свом бироу; а
потом, као слободни умјетник све до смрти. Била је члан Руске
академије архитектуре и грађевинских наука од 1994. године.
Примљена је кад и Кензо Танге. Једина је добитник Савезна „Борбене
награде за архитектуру“. Добитник је Тринаестојулске награде и
Награде ослобођења Подгорице. Она је најбоље своје дјело остварила
на конкурсима. Конкурси су прилика да се слободније пројектује,
слободније третира простор, у времену које је иначе имало једну
стегу. То је вријеме рационалне градње, вријеме конструктивизма и
113