Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Андрија Маркуш: О Његошу као архитекти: Потребно је да видимо
на које се то градитељско искуство Његош наставио почев од доласка
Османлија 1478. године. Како су се Срби дијелом, после Косовског
боја, иселили у ова брда, тако је и Иван Црнојевић 1478. године, по
паду престонице на Жабљаку, на Скадарском језеру, иселио на
простор данашњег Цетиња и прије тога на Обод, Ријека Црнојевића.
На Цетињу је прво изградио дворац Црнојевића, 1482.
године, изузетно лијеп објекат, изузетно захвалан да се обнови, што
нико о томе не размишља. Двије године касније 1484, гради
Манастир Црнојевића. Три и по вијека потом, ништа се на Цетињу не
гради. У новосадском часопису ,,DaNS“, број 47, септембра 2004.
године, ја сам написао чланак који сам насловио ,,Цетиње је
постојало и кад га није било“. Манастир Црнојевића руши се 1652.
године у току Морејског рата, потом се обнавља. Он прати читаву
историју Црне Горе, и поново се руши још три пута 1712, 1714. и
1785. године. Владика Данило обнавља манастир у периоду од 1701.
до 1704.
Он не обнавља манастир на истом мјесту, него на мјесту
гдје је био дворац Црнојевића, а кнез Никола је 1890. на Ћипуру, на
темељима Манастира Црнојевића градио Дворску капелу.
Све до 1832. године, ништа се није градило на простору
Цетиња, тада је изграђена једна приватна кућа, покривена сламом, а
брзо је претворена у кафану, јасно, да наздрављамо за успјехе, што
нас тјера до данас.
Његош 1834. године гради одбрамбени објекат звани Табља,
1845. године на Ловћену капелу, а 1838. Биљарду од новца, од
поклона, који је добио од Русије. Сада ће Милорад Рашовић говорити
пјесму ,,Његош у Венецији“ Милоша Црњанског.
63