Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

убије ме полиција као што су ме хапсили... ево имате слике крвавог и
хапшеног на првим странама (новина)! Ја сам тестаментом оставио
десет одсто имовине општини, а он који је покрао општину... Само да
резимирам!“
Игор Лукшић: „Вјерујте да ме не интересује! Мене само интересује
сљедећа ствар: да ли има ту радова? Нема! Зашто нема? Зато
што поступак није завршен.“
Андрија Маркуш: „Данас је Спасовдан!“
Василије Миличковић: „Заложите Ви тај напор господине
Лукшићу, са ауторитетом!“
Игор Лукшић: „Нећу! Зашто бих ја то радио? Зашто да користим
своју позицију?“
Василије Миличковић: „Да институције раде свој посао!“
Андрија Маркуш: „Зашто сте према народу другачији него
према вашој власти?.. Само да резимирам!“
Игор Лукшић: „Ја резимирам и идем јер ме чекају на радном
састанку! Игор Лукшић неће никада искористити своју позицију да
неки поступак убрза или злоупотријеби!“
Андрија Маркуш: „Е, па, онда трпите!“
Игор Лукшић: „Трпјећу!“ (ЖАГОР)
Брано Стојановић подсјећа премијера Лукшића на и даље
неправду према радницима „Радоја Дакића“, од којих је један и он.
Игор Лукшић: „Зашто сте одбили понуду?“
Брано Стојановић: „Та је понуда била само десет одсто!“
Игор Лукшић: „А зашто одбијате нову понуду Министарства
финансија?“
Андрија Маркуш: „Не, не, не немојте...“ (Андрија покушава
да се врате на основну тему, без преласка на проблематику „Радоја
Дакића“. Али Лукшић наставља са „Радојем Дакићем).
Игор Лукшић: „Значи имате понуду Министарства финансија
да се договоримо, да усвоји се план и да се продаје парцела по
парцела, пошто нема нико ко ће да је купи у цјелини и да свако
наплаћује своје потраживање.“
Андрија Маркуш: „Предсједниче, предсједниче...“
Игор Лукшић: „Не могу мјесто Вас да доносим одлуку!“
Андрија Маркуш: „Предсједниче... Немојте о „Радоју Дакићу“.
(Андрија успијева да се Лукшић врати на проблематику земље
за пут која није Андрији плаћена).
Игор Лукшић: Ја Вас само молим да у овој држави ако же-
53