Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

казао да га сахране на његовом врху.
Стиче се утисак да нема тог генија у архитектури који би
боље од њега замислио такав облик гробне цркве изведене 1845.
године, нити љепше име дао од имена свога стрица Светог Петра
Цетињског. Довољно је навести ријечи похвале архитектонске
вриједности цркве на Ловћену дате од руског академика Николаја
Краснова по чијем је нацрту 1925. године обновљена, пошто је
1916.године порушила Аустроугарска.
Рајт, зет Марка Миљанова, управо је са сличном основом, од
два круга, мањим и већим, реализовао једну од најбољих својих дјела
Гугенхајмов музеј у Њујорку, што је додатна потврда вриједности
Његошевог дјела. У новосадском часопису ,,DaNS“, бр. 45, марта
2004. године, ја сам представио Његоша као архитекту чланком
„Његош, Мештровић и Рајт“, аналитички доказујући као да су Његош
и Мештровић учествовали на неком конкурсу за архитектуру гдје је
Његошево дјело неупоредиво боље.
Његош је изнад Цетињског манастира пројектовао и извео
одбрамбени објекат звани Табља 1834. године. Затим, Његош је
успјешно креирао црногорску капу, а са Биљардом започео је
урбанистички развој Цетиња, ког до тада у равничарском дијелу није
било.
Циљ овог излагања није само учествовање у обиљежавању
200 година од Његошевог рођења, него и акција очувања Његошевог
дјела. За народ који има снаге рјешење је руски примјер поновне
изградње Храма Христа Спаситеља у Москви на мјесту гдје је раније
био. Многе наше институције и појединци, који никад из интересних
или политичких разлога макар једном нијесу стали у сада актуелну
заштиту најврједнијих архитектонских дјела 20. вијека, одавно бране
Мештровића, а не Његоша, апсолутно нетачно наводећи да црква на
Ловћену 1925. године није обновљена на истим темељима и са истим
каменом. Мој колега, овдје присутни, који ће добити ријеч, архитекта
Павле Поповић, има писану изјаву његовог оца, чувеног црногорског
градитеља Велише Поповића, који је био надзорни орган на извођењу
гробне цркве 1925. године, којим доказује потпуно супротно, тј. да је
све рађено по правилима струке, како је једино и могао академик
Никола Краснов, дивећи се Његошевом рјешењу.
58