Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

објављиван? Мислим да је он заиста једини књижевник који је у баш
сваком књижевном листу имао прилоге.
Андрија: Ти си сада покренула лијепо питање. Када људи не
би знали колико он има година, према ономе што Жарко пише и
колико пише, и колико се пише о њему, према ономе што се
појављује у ,,Дану“ и свугдје, рекли би људи да Жарко Ђуровић нема
више од педесет година, а не да је у старачком дому. То мене је
инспирисало да напишем неколико редака везаних за тај утисак да се
ти као млад третираш као стар: /За Жарка Ђуровића /само је једна
ријеч /од више ријечи, /скраћено Жарко, /за којег је било жарко / и
кад му је било хладно. /Студом голооточке мемле, /када су људи,
/речено за срећу њима, /били изједначени у материјалном, /одјевени у
вуненом, /сем они у кожном, /да се препознају /кад ти закуцају на
врата, /који другосвјетски рат за црвено /препјеваше лако /да и
пјесник пропјева /као свако, /запету међу ријечима да не скрива, /да
му небо одузму ако и Русију покрива. /Пјесник је стар колико је
млада његова поезија, /те не промиче оку, /откуд Жарко у Старачком
дому, /којем из очи /упјесмљен живот сија. /Досадило му да је увијек
млад, /да га дјеца престаре, /а он напунио стотку, /те јави да је почео
да стари/ пјесницима Сусрета „Четвртком у 19“, /да му четвртак донесу
у недјељу, /лакше него бријег пророку./ Тако сам забиљежио
твоје повезане младост и старост. Билошка је датост да до 50–60
година човјеку се природно лучи течност за подмазивање кољена,
што би се рекло као уље за мотор, након чега он почне да клеца кад је
јак, да старачки изгледа само због тога. Сада постоје неке инјекције
да се кољено подмаже да се човјек креће. Нећемо се тиме бавити,
видимо да си у добром стању, ментално.
Жарко: Можда сам нешто сачувао, али не, не, не, ја сам имао
мождани удар, и ја сам парализован. Нијесам сасвим, али...
Веселин: Али и поред тога, Андрија, сада, кад сам излазио да
испушим цигарету, прилази ми једна госпођа, и представи ми се као
симпатија Жарка Ђуровића из Хотела ,,Оногошт“. Тако ми је рекла...
(Смијех)
Перивоје: „Скупо ли ме љубав кошта крај Хотела
’Оногошта’“.
174