Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Марка Миљанова
избациће из књига,
враћањем
да је поново неписмен
на црногорском,
а за српски научен по старе дане
– баш их брига.
Париски, а наш принц Никола,
по старе дане учио је српски
– скоро да га савлада,
док му одоше низ брдо кола,
кад рекоше
да и црногорски мора,
те се уморан
врати на француски,
док ових дана
(око ауторских права
на Цетињско бијенале)
на српски јаукну до бола.
И даље се говори српски,
сем гдјегдје што се муца
на сличан му
– ником на потреби;
Срби су већина у Црној Гори,
али у мањинској употреби.
Проф. др Радмило Маројевић:
Велико је задовољство бити у Подгорици са вама и са овом књигом
која тако дивно спаја пјесништво и нашу судбину. Јер одавно је
познато да се науком не баве само научници него и пјесници. Врло
често, у историји, знамо да пјесници раније разоткрију неке истине
које ће касније научници и теолози да открију. Један од примјера
таквог пјесничког првенства био је велики Пушкин, који је
препјевавао српске народне пјесме, на основу укрштања десетерца
српског и стиха руских билина, па је касније оцијењено да је
предухитрио све оне касније научнике версологе који су закључили
да су и српски десетерац, епски или асиметрични, и стих руских
84