Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

је био сахрањен владика Раде Његош, а коју су били порушили
Аустријанци као окупатори 1916. године. Прве основне радове у
режији грађевинске секције Цетиња чији је шеф био инжињер Војта
Баучек, родом Чех, отпочео је инжињер Луцијан Стела из Сплита,
који је по мом доласку, чини ми се, био премјештен за Дубровник. По
мом доласку на Цетиње грађевинска секција ме је одредила да
наставим посао на обнови цркве и неких других радова на Ивановим
коритима, као и пут Цетиње – Иванова корита, а што сам ја и обавио.
На основу цркве постојао је пројекат са предрачуном коштања радова
израђен у Министарству грађевине у Београду, од стране архитекте
Пере Поповића. Пројекат је био прегледан, одобрен и усвојен од
стране Министарства грађевина, као надлежне грађевинске власти за
то и у то доба и достављен грађевинској секцији Цетиње на
извршење. За узимање података за израду пројекта архитетекта
Поповић је долазио на Цетиње и на Ловћену је узео податке с
димензијама основе цркве, а за изглед имао је слику рађену од
сликара покојног Мила Врбице која се налази у Двору краља Николе,
у музеју на Цетињу јер је био добио задатак да обновљена црква буде
што више идентичнија са порушеном. По завршетку радова на обнови
цркве, радови су били обрачунати, прегледани и клаудовани,
примљени од стране територијалне грађевинске власти за Црну Гору,
грађевинске дирекције из Дубровника, са колаудационим елаборатом,
са свим битним прилозима за предметну обнову цркве на Ловћену,
враћене грађевинској секцији Цетиње на чување. Можда би било од
интереса и пронаћи овај елаборат. Приликом преузимања дужности
за довршење обнове предметне цркве, пало ми је у очи, да је основа,
површина предвиђена за олтар била исувише мала. На ову моју
примједбу инж. Стела ми је изричито рекао да ту површину није
могао повећати јер му је било наређено да цркву обнови на
порушеним темељима првобитне цркве а да обновљена црква буде
што идентичнија како по облику тако и по изгледу са порушеном,
чега сам се и ја придржавао у настављању радова. На градилишту сам
нашао доста припремљеног материјала клесаног камена, пијеска и
разне дрвене грађе. Дебљина зидова износила је 50–60 цм, при чему
је за зидање вањског лица употријебљен тесан и штокован здрави
мајдански камен, за коју је сврху био отворен каменолом у званом
61