Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

раздобљима историје чврста веза успостављана између Лијепог и
Доброг!? Иако, у принципу нијесмо претјерано склони цитирању,
овај нешто шири навод из „Историје љепоте“ приређивача
знаменитог Умберта Ека (Београд, 2007, стр. 8) – будући свјесни
изостанка компетенције изван књижевне сфере, нужно потенцирамо
концепт овако нијансиране димензије Љепоте и Доброте коју у
Маркушевој имагинативној транскрипцији добијају нов и аутентичан
замах и слојевитост.
Љепота је недокучива тајна. И Бог је тајна. И Господ је
љепота. А тајна је тајанство. Постоје тајне које сви виде, чују и знају,
али не умију да их одгонетну. Могу и умију само ријетко надарени
појединци. Тим свима знаним, а ријеткима сазнаним појмом Љепоте
бави се, успјешно се бави, архитекта и пјесник Андрија Маркуш у
књизи „Куће у брдима“. „Мистичка алузија“ о којој, у већ поменутој
„Историји лепоте“ (стр. 69) говори Умберто Еко, посебно је
дефинисана и сљедствено нашки сагледана у нашим просторима,
наше љепоте, нашег поете и архитекте Маркуша.
„...Зидари одоше кућама, на зимовање, а неимар (подвукао П.
Поповић) је зимовао у својој брвнари (...) То је било једног вечера кад
се враћао из планине, и, уморан, сео поред камене ограде на мосту.
Били су врели летни дани, али прохладне ноћи. Кад се наслонио
леђима на камен, осети да је још топал од дневне жеге (...) пријатан и
чудан је био додир тог клесаног камена. Одмах се споразумеше. Тада
је одлучио да му напише историју.“ То је осјетио, тако је одлучио и
само тако писао нобеловац. Андрија Маркуш није Андрић. Али јесте
пјесник. И има душу. И јесте неимар. И људски је и стваралачки
препознао топлину црногорског и брдског, брђанског камена и
објавио је људима и свијету у књизи „Куће у брдима“ – сачинио
велику пјесму неимарску, архитекте поему о неимарима и
неимарству.
Лако је архитекти Андрији Маркушу. Лако му је кад је поета.
Лако је пјеснику Андрији Маркушу. Лако му је кад је неимар. Онај
који непосредно говори је само скромни пјесник. Није неимар. И није
пун страха. Страха над књигом „Куће у брдима“. Има ли више брда?
Има ли кућа у брдима више? Има ли, опет вапимо, брда? Има ли
33