Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

укупну висину храма на Румији, са 400 цм централним крстом на
Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Незаобилазан је и Андријин ангажман у дневнополитичким
догађајима и борби против неправде и разних неправилности. У том
контексту Андрија анализира и скулптуру Св. Петра Цетињског, који
посматра и са уметничког, и са погрешно постављеног програмског
аспекта. Подсећа Андрија и на светињу, изградњу Цркве Госпа од
Шкрпјела у Бококоторском заливу, на острвцету које је настало
насипањем камења у море, где је дубина око 30 метара. Ова црква је
толико лепа, као да је прави драгуљ Бококоторског залива. Традиција
се одржава сваке године и породице Пераста одлазе до тако
формираног острва. Барку напуне камењем, да прошире острво. Тај
обичај, назван „фашинада“, прихватили су Бокељи који организовано
крећу у баркама у колони, повезаним конопцима. Исте борбе o
лепоти и светињама бори Андрија и у Србији, у Београду, против
изградње објеката око Храма Светог Саве, који затварају визуре на
Храм.
Најдаље у свом дивљењу допро је до Храма Василија
Блаженог, на Црвеном тргу у Москви, где је као архитект чак
приказао његову основу, пресек и изглед, покушавајући да преко
његове конструкције и структуре открије тајну његове јединствене
лепоте. Андрија указује на лепоту архитектуре као уметности, и
светиња, као спој физичког и духовног, и њихов утицај на живот
људи. Најзад, његова дефиниција града: „Кућа до куће, врата до
врата, капија до капије – чинили су град. Кућу за све. И град је имао
врата на дебелим зидовима, бедемима, који су га штитили од
непријатеља. Долазили су ратови и рушења после којих су, зачудо,
често остајали само врата и капије као симболи интиме,
добродошлице, људског у људима.“
Аутор Андрија Маркуш:
(Из књиге:)
„Бајковите куле, пиргови Храма Василија Блаженог у Москви,
шетају се при нашем помјерању да нам заварају траг и до краја учине
немогућим рјешење енигме. Истом пажњом, истим потезима
105