Attention! Your ePaper is waiting for publication!
By publishing your document, the content will be optimally indexed by Google via AI and sorted into the right category for over 500 million ePaper readers on YUMPU.
This will ensure high visibility and many readers!
(Из књиге:) „Молитва болна, очврсла – уждена, К’о плам ушкрапи окомите ст’јене – Нада вјерника, слутња мијене. Уснуо слуша Слава Му и Милост, Што Храму сунцем једно лице грије – Сплетено гнијездо, Свети Василије. Открита њедра да изл’јече рану, Крилā при кршу прионуо лептир – Срасли у једно планина и Манастир.“ Видјели сте и Влашку цркву око које је ограда направљена од пушчаних цијеви. Иако су Црногорци оскудијевали у пушкама, жељели су баш да прославе тај свој успјех у бици са Турцима. „Пушке у строју војске које нема, Нишан у небо за јутро грануло, Хода пред нама вријеме уснуло.“ Ово што видите... са „Тре сореле“ завршићемо. На једној видите два зазидана прозора, три сестре које су биле заљубљене у истог морнарског официра, којег су читав живот чекале и гледале са тих прозора. Касније, како се није вратио, једна по једна су умирале и оне које су остајале зазиђивали су оној што је умрла те прозоре. Остала је посљедња којој нико није зазидао прозор. Међутим, у новије вријеме, сада новопечени богаташи су се осилили и отворили један од тих затворених прозора. Наслов овог есеја је „Нестао нестали прозор“. Ту су стихови: 109
„За морнаром да не знаде – чежњом стопе утабане С три прозора на три куће – зидом болно наслоњене... Живот прош’о, али оста – на прозоре чудно знана, Вјековима в’јек вјекујућ, у зид нада зазидана.“ <strong>Knjiga</strong> – eseji o arhitekturi ,,SVETINJE,, , 2014, A. Markuša https://drive.google.com/file/d/0B411sd5_0DbNQ1NCVU90OTFPa0E/edit 110
Change language