Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

мало је мјеста за радост / - дјеци за поиграти , / старима ноге
одморити / – попричати српски (58).
А „сломиврат“ значи срозавање до нуле, играње на нули,
почињање од нуле, урањање у нулу (нема ничег прије, па не може
бити ни послије; ако нема прошлости нема ни будућности), како нам
казују и стихови:
Како да живимо / отете будућности, / сломиврат језиком
препричане, / на нулу сведене? (59).
Пјесник-приповједач не заборавља да као контраст „сломиврату“ у
причу уведе симболику свијетлог и истинитог, оног што Црну Гору
краси откад је ових простора, знајући да је то једино што живи и
једино што ће Црну Гору моћи да оживи (о чему нам говоре стихови):
„И даље се говори српски, / сем гдјегдје што се муца / на сличан
му / - ником на потреби; (11); старе ријечи говора лијепог, / дуго су
живјеле и живјеће / да се надахнут пјесник / с њима одмори...“ (29).
Пјесник ововремене сломиврате са језиком (и свим што то прати)
доживљава и као прекид са традицијом, са континуитетом, када
умјесто ријечи настаје мук (или муцање, како каже пјесник
„туцмуцање“), наспрам историјске и вјечите приче и причања – нула
у које се све утапа, као у црну рупу заборава (Сами себи су / „црна
рупа“ у коју увиру, / изгубљени / у ситом оквиру, 48); умјесто побједе
– пораз; умјесто славе – стид: Српски /рођен са нама, / остао је без
нас, / да му ријечи не вриједе, / сем у запису наших дједова, / са којима
су опјевали побједе, / не знајући, / да им послије битке, / пред нама
/тек погибије слиједе (28).
Након ововремених промашаја и пораза, као контраст садашњим
временима, пјесник сјећањем и памћењем, незаборавом, призива
свевремено и спасоносно: Његоша, Вука, Андрића, Марка
Миљанова... Његош је „стопио земаљско и небеско, / могуће и
немогуће, / оновремено и ванвремено / - ријеч непоновљиво укућио, /
микрокосмосом окадио...“ (38); Његош, / као далеко доспјели глас, /
није користио склепане / сломиврат-језике, / но српски / - наш / за нас
(49). И Његоша су покушали да баце на „сломиврат“ (Обувени, /
кренуше у нове радне побједе / свој – Горски вијенац / да израде, / да
шатровачке ријечи / у шими-језик уграде). На поприште су ставили и
93