Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

(Из књиге:)
„Молитва болна, очврсла – уждена,
К’о плам ушкрапи окомите ст’јене –
Нада вјерника, слутња мијене.
Уснуо слуша Слава Му и Милост,
Што Храму сунцем једно лице грије –
Сплетено гнијездо, Свети Василије.
Открита њедра да изл’јече рану,
Крилā при кршу прионуо лептир –
Срасли у једно планина и Манастир.“
Видјели сте и Влашку цркву око које је ограда направљена од
пушчаних цијеви. Иако су Црногорци оскудијевали у пушкама,
жељели су баш да прославе тај свој успјех у бици са Турцима.
„Пушке у строју војске које нема,
Нишан у небо за јутро грануло,
Хода пред нама вријеме уснуло.“
Ово што видите... са „Тре сореле“ завршићемо. На једној
видите два зазидана прозора, три сестре које су биле заљубљене у
истог морнарског официра, којег су читав живот чекале и гледале са
тих прозора. Касније, како се није вратио, једна по једна су умирале и
оне које су остајале зазиђивали су оној што је умрла те прозоре.
Остала је посљедња којој нико није зазидао прозор. Међутим, у
новије вријеме, сада новопечени богаташи су се осилили и отворили
један од тих затворених прозора. Наслов овог есеја је „Нестао нестали
прозор“. Ту су стихови:
109