Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"
Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA." Promocije, razgovori, predavanja 2021. Andrija Markuš
Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA." Promocije, razgovori, predavanja
2021. Andrija Markuš
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Жарко: Има луђих жена и од оних које сачувају невиност... Е<br />
она је сачувала невиност...<br />
Перивоје: Како забога?<br />
Жарко: Ја не знам то.<br />
Перивоје: Мора да се није познавала са Весом Ракчевићем.<br />
Жарко: Не, не, не, она је таква по природи...<br />
Андрија: Она се није бавила поезијом, Жарко...<br />
Жарко: Има жена неприродних. Ја знам још једну, која о<br />
мушкарцу не мисли. Замисли ти то. Или обрнуто о жени. То је за<br />
мене луда жена. Чему онда живот? Једино што је лијепо јесте та веза<br />
жене и човјека. Ако је зло, нема већег зла...<br />
(Смијех)<br />
Перивоје: Па добро, ми смо имали срећу у животу...<br />
Андрија: И та жена није смогла снаге њему да то рече, него је<br />
баш теби рекла?<br />
Жарко: Не не, она је била сервирка и ја сам јој говорио лијепе<br />
ријечи, са Витом Николићем...<br />
Андрија: Видиш да се те ријечи боље памте него пјесничке.<br />
Веселин: Али ми је она прво нагласила: „Онај пјесник!“ Рекох:<br />
„Јесте, јесте“...Примијетила је да је са нама дошла и једна лијепа<br />
госпођа са шеширом... „Како се она зове?“, пита. Рекох јој: „Зове се<br />
Милица Краљ“, „Е баш је краљ.“<br />
Андрија: Жена са искуством све до сексуалне револуције,<br />
није се могла удати. Овакве симпатије су се криле... А она хоће сада<br />
да свако зна за то.<br />
Жарко: Ја сам имао ту несрећу да сам 1942, годину провео у<br />
италијанском логору, тако да сам направаио књигу о Италијанима као<br />
веома хуманим људима. Оно што нијесам могао да запажам код<br />
својих завичајаца, ширих завичајаца, изненадили су ме својом<br />
добротом... У Браниловици је то било... пролазили смо кроз<br />
Даниловград и врло смо велику непријатност доживјели од грађана<br />
када смо пролазили за логор. И ту ми је тек било јасно како<br />
поздрављају побједнике, а пљују поражене.<br />
Андрија: Подсјетио си ме на мој фељтон у ,,Дану“<br />
„Непријатељи као пријатељи, а пријатељи као непријатељи“. У<br />
Подгорици Њемци су нас чували од пријатеља савезника који су нас<br />
175
Change language