Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Маркуш архитекти Андрији Маркушу. Оно што је архитекта Андрија
Маркуш вечерас рекао је злата вриједно. Сви ми други који смо на
неки начин присуствовали и учествовали на овој вечери, смо сазнали
нешто стицајем околности и управо због овог предавања сазнали за
један ваљан документ који је захваљујући ангажовању Андрије
Маркуша, чини ми се фундаменталан документ, са којим ће будућа
времена, када све то сазри и када сви ти мали и ситни полтрончићи
који насрћу на Његоша, покушавајући да од Његоша очапну нешто за
себе, кад они буду превазиђени. Заиста се у потпуности слажем са
овим што је господин Маркуш вечерас потенцирао, и што је
најбитније у читавој овој причи, вратимо вриједности и духовне
поруке капеле у себе. Један дио Кипра је отцијепљен и тамо је
непризната турска држава. Тамо је остала највећа кипарска лука и
најљепши град. На сваком возилу видјећете срце ,,Ја волим
Фамагусту“. Е, ја волим Андрију Маркуша и волим Зорана Лакића и
волим капелу на Ловћену.
Василије Миличковић: Сваки академик више не би смио да уђе
више у академију под печатом маузолеја. Академик је свјестан гдје
улази. Сваки академик је могао да пружи отпор. Врло једноставно.
НЕПОЗНАТИ: Ја сам Цетињанин и могу да кажем да се у нашем
граду послије рушења капеле много ружних ствари десило. Погинуло
је те године много момака. Ја кажем с Божије стране то. Трагично су
завршили сви младићи који су учествовали у рушењу капеле. То је
била света капела која се није смјела рушити. Никако се није смјела
рушити. Ја сам писао поезију о Ловћену и желио бих да ме саслушате
– само задњи стих једне пјесме: ,,Окови ће тада пући нашег рода
безбожника, Црну Гору помириће света душа владичина“. Мени се
чини да смо се ми посвађали у Старој Црној Гори послије рушења те
капеле. Нека ме схвати ко како хоће, али мени се чини да је то права
истина. Ако Бог дâ да се капела поново направи, а за маузолеј неко
рјешење да се нађе с њим. То би била срећа и за Црну Гору и за све
нас.
79