Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

значајније. Зашто? То је комплекс разних просторних система,
просторних интервенција, тактилних звучних тишина, игра светлости
и сенке... Све је то архитекта Драговић успео да оствари канонским
архитектонским елементима. То је његова највећа вредност.
Данас простор Манастира Стањевићи представља мјесто
тиховања, побожности, тишине, мјесто у ком је и молитва коју
изговарамо у нама довољно гласна да одјекују брда око нас, мјесто
гдје се ми осјећамо ближи Богу, где смо дигнути на те висине да
осећамо непосредну везу са нашим Богом. Да ли је то могуће
урадити? Па ево могуће је. Шта је потребно? Па потребно је само
размишљати, боравити у том простору, сродити се с њим и онда ћемо
знати како да делујемо у том простору и како од њега да начинимо
простор који има своју духовну вредност. Таквим просторима сви ми
се радо враћамо, зато и није чудо што многи од нас редовно посећују
манастире, желећи да осете духовни карактер тога простора. Када се
уђе у манастирски простор, наше тело постаје свесно онога што се
око нас дешава. Тај простор више није обичан простор, то је врховни
духовни простор, у ком ми имамо директну везу са Богом. Улога
маленкости архитекте, али и величине архитекте Слободана
Драговића је неизмерна управо што је успео да осети да схвати ту
духовност простора, да је сачува, и да је пренесе, не само на монахе,
већ и на све оне који долазе да посете овај манастир. Од срца му
честитам и мислим да је макар са тим једним пројектом учинио
велики корак у српској архитектури. Хвала!
Модератор Данијел Ковачевић: Реч има Његово
Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије.
(Напомена: Тихи Митрополитов говор негдје није са потпуним успјехом
пренијет, те упоредо користити представљени видео-запис)
Митрополит Амфилохије: Аутор ове двије драгоцјене књиге
наш архитекта и пјесник Андрија Маркуш је поријеклом из Момуше.
Његови преци су доселили из околине Призрена. Мјесто гдје су се
настанили зову се Момишићи, по Момуши. То мјесто је мјесто
некрополе хришћанске из петог до шестог вијека и има једну дугу
историју. Нарочито се прославило у вријеме Немањића почевши од
140