Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

кроз чојство и јунаштво, што нијесу увијек пратиле и материјалне
могућности за бољу градњу, као за случајеве положаја у служби...
Црногорци су обожавали висине, због чега је кула, као и орао над
другим птицама, имала предност и над раскошнијим кућама. Ако је
неко био човјек и јунак, онда му је у разговорима међу људима и кућа
била кула, и кад није, као уважавање, јер се и он често називао
„кућом“. Прво кажу „кућић“, по властитој породици која ту живи, да
се кућа по њој препознаје, потом: „Он је кућа!“, што се мисли на њега
и све његове који су „кућу“ озидали и надзидали врлинама. У току
војних најезда непријатеља – даноноћних опсада кућа, подвизи
градитеља кућу су чинили – кулом, и с тим именом редовно je у
пјесму улазила. Узалуд би неко уистину имао кулу ако то врлинама
не заслужује, не би му је признали, говорили би само „кућерина“.
Модератор Милорад Рашовић (говори дио из књиге):
Како су Црногорци зидали куће од љутог камена? Са каменом
си морао да се дружиш да би га упознао: самониклог кад га куцнеш –
да ти јави да се станац и заиште: и тебе и мирис барута, и опет да над
њим задрхти ћускија. За камен се говорило да је „љут“, а не „чврст“,
јер је сваки чврст. Љут је, јер није давао да се са њим било како
поступа. Могао си га сломити и много слабијим ударцем од оног за
који некад није хтио ни да чује – али си му познавао душу – жицу
(пукотину). Уз жицу кад се ломи, он се не ломи, већ раздваја и
открива лице – за лице куће. Ко овако изнутра камен није видио,
камен му је испод мајзла очи вадио – бразготине по лицу цртао.
Камен се обилазио, загледао, подизао, пробао да се у зид
намјести, да легне гдје му одговара. Дужој плочи тражило се мјесто
као за удају – да превеже лице и наличје, да се кућа, не дај Боже, не
обурда. Камен за ћошак је највећи, од њега се некад кила у повезу
читавог живота носила. Звали су га „ћошник“ или „опучкамен“. Ни за
један камен новац нијесу давали, али су за поједини зборили: „Скупо
ме је коштао“, а да никоме нијесу казивали колико.
21