Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

архитекте Андрије Маркуша одговорно је примијењена на сушту
нужност и историјског Битка и домаћег, најчешће злопатног
огњишта. Ту архитекта Маркуш зналачки, мудро и контролисано
води дијалог са пјесником Маркушем и често смо у прилици да тешко
разумијемо ово принципијелно двојство. Али може да се разумије,
све може да се схвати: и „Црква Светог Илије“, и „Ограда Влашке
цркве“, и наднаравна клетва Светог Петра Цетињског, и Његош, и
Мештровић, и Рајт, и животни сапутник насљеднице славе војводе
Марка. И прича, и савремени електронски дијалог о „Тре сореле“, и
ореолска прича, легенда народна змија кућница са златним ланцем у
пјесничкој реконструкцији архитекте Андрије Маркуша. Може, све
може, ако се људски и стваралачки потрудимо. Књига, поезија и
архитектура у књизи Андрије Маркуша „Куће у брдима“ трајан је и
поуздан ослонац, вриједна и несебична помоћ за останак и опстанак,
чак и кад нам се чини да нема наде.
Хвала!
Глумица Лала Новаковић (говори дио из књиге):
Доктор Крсто Пижурица је о овој књизи казао:
Маркушева књига је на граници етнографије и умјетничког
текста, обликованог пјесничким језиком. У њеној структури, поред
есеја као форме компоновања, су и пјесме које је Маркуш раније
публиковао, а мотивски одговарају природи грађе уз коју се додају.
Таква мозаичносст књиге чини је ближом читалачком укусу и
привлачнијом у смислу њене рецептивности. Осамдесетак
фотографија које прате текст ове књиге имају и документарну
вриједност и пјесничку функционалност, па су хармонично
укомпоноване у цјелину и у ауторову замисао да представи живот
који одумире, а симболизира вријеме и историјско трајање.
Професионално усмјерен да кроз функционалност линије
тумачи простор, Маркуш у релацији линија–објекат–простор
посматра црногорско рурално градитељство и човјека у њему,
тражећи и изналазећи психу и човјека, и камена, и простора,
обједињене оним што називамо животом човјека на камену и у
камену.
35