Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Стефана Првовјенчаног. Ти Момишићи су, благодарећи Немањићима,
Стефану Првовјенчаном, Урошу Првом, Стефану Дечанском, Цару
Душану, били метох Манастира Хиландара, тако да је то мјесто
везано и за древни Призрен. Догодине у Призрену, како сад дјеца
пјевају. Дај Боже да их Бог услиши. Исто тако везано је за Манастир
Хиландар, зато није чудо што се Андрија Маркуш као архитекта,
позабавио баш овим питањем – Ловћенске Цркве Светога Петра
Цетињског, Његошеве Цркве, а у исто вријеме што се позабавио
дјелом архитектонским нашега Слободана Драговића.
Црква на Ловћену, Његошева црква, прва црква посвећена
Светом Петру Цетињском, је црква која, што сам чуо малоприје, чак у
комунистичко вријеме била у грбу Црне Горе. То је опет знак колико
је она била урасла у биће народа у Црној Гори, без обзира све оно
што се са њом догађало. Већ је 1879. године та црква поправљана је
за вријеме књаза Николе, и онда је остало записано да је ту давнашњи
митрополит Иларион Рогановић. А кад већ њега помињемо, његов
потомак Рогановић гради цркву у Резистенцији, у Аргентини. Наш
владика Кирило је сада тамо епископ... Баш та црква треба да буде
копија древне Цркве са Златице... па смо ту цркву, ево сад, у
Резистенцији, у Аргентини, да васкрсава и гради се, као што је он из
Момишића, враћа му се памћење на Цркву на Ловћену.
То што су урадили несрећни наши безбожници седамдесетих
година то је, нема никакве сумње, и сад смо тога свјесни, то је један
од највећих злочина који су урађени у нашој држави и у Црној Гори.
То је злочин који је несхватљив. Ту има нечег сатанског, ту нема
ничега људског ни човјечног. И овом књигом о Цркви на Ловћену
наш Маркуш враћа нас њој, а преко ње враћа нас Светом Петру
Цетињском, враћа нас Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу.
Кад поменух како су Иларион Рогановић и у његово вријеме књаз
Никола обнављали Цркву јер су Ловћен биле муње и громови и она је
била нешто мало оштећена. Рогановић је ту клечао пред моштима
Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Већ је тада било
записано да ће Свети Петар Ловћенски Тајновидац бити прибројен
лику светих као и његов стриц кога је он канонизовао 1834. године
као млад. Као митрополит је 1933. године рукоположен у Петрограду,
141