Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Западник Словена Александра Пушкина“. Прикупљена је и грађа о
пјесничкој полемици Востокова и Пушкина.
Аутор Андрија Маркуш:
Дане које је Пушкин провео на југу карактеришу неки
особени младалачки несташлуци на које се он осврће овим
стиховима:
„Срећан је ко је од младости био млад
Срећан, ко је стасао у прави час
Ко је лагано живота хлад
Трпјети знао за свој спас.“
Из тог периода, тих несташлука младалачких, ево неких
стихова из ове књиге:
Каже ли се „Пушкин“
као да се казало „пјесма“,
a данас то је и случај за YouTubе,
кад Пушкин на коњу уђе у туђу кућу,
јер је на прозору дјевојка фина,
након чега настаје двобој
да се послије плаше од Пушкина
Неког ађутанта назва „млекопијом“,
а овај њега „винопијом“
у кући генерала Инзова,
који спријечи двобој након брзог изазова.
Генерал се нађе пред новом муком
да му спријечи двобој
са Инглезијем спахијом,
кад тај ухвати жену у шуми са пјесником.
Инзов посла спахију у иностранство
гдје му жена Људмила
умрије од туге за Пушкином.
156