Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

исте те проблеме на југословенском тлу (...). Дакле, Кана почиње да
дјелује у једном таквом амбијенту, видно упућена у дешавања на
свјетској сцени. Ако посматрамо њена дјела у односу на почетке, дакле
говорим о стамбеном објекту у Петровцу, о Аутобуској станици,
која су настала под евидентним утицајем јапанске модерне парадигме,
стижемо до једног невјероватног феномена у архитектури ових
простора, а то је Хотел „Подгорица“. Један пројекат, један објекат који
је поприште и судар, са најљепшим могућим исходом, модерног
свијета и императива развоја са нечим што се зове поштовање према
традицији, поштовање према природи, према амбијенту. У једном
кратком интервјуу који је дала послије побједе на локалном конкурсу,
на основу којег је добила право реализације, она врло децидно каже
да жели да одустане од мондријановског узора (...).
Увијек је оригинална, увијек је нова, међутим не на вулгаран,
не на баналан начин, не пошто-пото и не по сваку цијену...
Фасцинантни су и објекти које је градила у Мојковцу; да не
помињем једну од најуспјелијих интерполација у 20. вијеку код нас,
зграду Лексикографског завода, гдје се врло лако чита друштвена ангажованост
архитекте, гдје просто видите један порив да се у нијеми
низ булеварских зграда, административних зграда Извршног вијећа,
Скупштине, Централне банке и Поште, које дјелују благо тоталитаристички
и одбојно, унесе комуникација... преко те велике стаклене фасаде
која открива јавни садржај, која вас, кад сте на булевару увлачи
унутра, кад сте унутра не престајете да учествујете у животу булевара,
не престајете да видите и тај исти стари град који гледа Хотел
„Подгорица“; да не помињем зграду Пословног центра „Крушевац“,
коју је пројектовала по једном фантастичном плану аутора Милоша
Бобића и Станка Гаковића и која је у контексту тог плана имала своје
пуно оправдање, са дијагоналом која хвата аксу Цетињског пута (дакле
увијек дубоко контекстуална) и са првим парчетом града, градским
мотивом, у једној згради. Прва зграда на овим просторима која
је, заправо, омогућавала да у њој проводите вријеме и да имате искуство
града - отуд та наткривена улица... дакле, једна проблематика којом
су се само неколико година раније бавили архитекте из групе
„Тенденца“ и Французи Сиријани, Де Порцампарк и др. (...)
124