Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

На српском
не разумјеше
братске народе,
те и даље, да је кобно,
измислише „бољи језик“
за међусобно.
За почетак
(да их научи
језик овај)
достојно свог националног бића,
из Загреба
доведоше доктора Силића.
А послије ће отуда
– као важан чинилац,
за сваког да дође
по преводилац.
Проф. др Јелица Стојановић:
Мотивско језгро збирке Андрије Маркуша изражено је и сублимирано
самим насловом – „Језик на сломиврату“, у који се сливају сви
остали мотиви, прича о свему што се нашло на сломиврату заједно са
језиком. Мјесто дешавања је Црна Гора, вријеме – ово данашње, које
се по сломиврату (и сломиваратовићима) не може мјерити ни са једним
другим. А на ломачу сломиврата стављено је оно најсуштинскије,
најважније, оно без чега Црна Гора није она, њен хљеб насушни и
вјековни – српски језик. Сама ријеч „сломиврат“ својим значењем
одсликава и носи сву тежину, муку, чемер и биједу, – али и изазов; и
звучањем и значењем разоткрива жестину трагике и убитачност
дешавања. А сломиврат је недефинисана, немогућа појава која сабере
у себи све најцрње, најдраматичније, појава што задеси као зла коб и
невријеме у невријеме, које обузима помахниталом силином и
брзином, сломиврат је пут по којим се не може ићи... Сломиврат је
91