Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Андрија Маркуш: Кад је први пут видио ову цркву Краснов је казао:
„Његош је велики човјек кад је могао да има овако оригиналну идеју
за овакав облик и овакву основу цркве на Ловћену, тј. два круга у
основи разних пречника, а који продиру један у други“. Могао је
Никола Краснов да каже: ,,Красна је црква – Никола Краснов“. Сада
настављамо са текстом из овог лексикона.
Модератор Милорад Рашовић (из књиге А. Маркуша): Најбољи
начин да утврдимо ту вриједност је упоређење Његошеве цркве и
Мештровићеве капеле изграђене 1974. године. на њеном мјесту,
пошто је опет порушена. За све то добићемо потврду у искуству Рајта.
Пројекти који програмски не задовољавају жељу онога за кога се
објекат гради, унапријед се искључују. Пођимо од тога да је Његош,
као и за друге ствари, знао и показао шта је желио на врху Ловћена.
Желио је да вјекује у цркви, а не у нечему другом на њеним
рушевинама. Осјећајући да му је пријевремени крај близу, Његош је
смртно грудоболан казао своју посљедњу жељу коју је у једном
дијелу имао прилике да види отјеловљену у изграђеној цркви на врху
Ловћена. Накнадно, 1974. године, Његошева посљедња жеља
замијењена је Мештровићевом жељом. Исто тако Његошево мјесто у
новоизграђеном објекту замијењено је. Његош је пресељен у подрум,
а горе је Мештровић постављен, за његову изложбу скулптура.
Андрија Маркуш: Коментар претходног у смислу представљеног
конкурса, дакле, овај текст је писан под претпоставком и под неким
умишљеним условима, као да Мештровић и Његош конкуришу
независно за кога се гради та црква. Мештровић из области просторне
умјетности у исто тако просторну умјетност – архитектуру, али није
скулптуру, а Његош из временске умјетности – у просторну умјетност
– у архитектуру. Та анализа се спроводи – овдје Павле Поповић као
архитекта зна шта се на конкурсима вреднује, који су то параметри и
овдје је као први, а видјећете касније који су то сљедећи параметри.
Овдје је било ријечи о програму инвеститора. Дакле, онај који гради
има своју жељу, и према тој жељи се гради за намјену, и жеља а и
намјена то је била црква. Мештровић је требало да препозна
65