Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

покојни Тупа Вукотић, Мишо (Вукотић), Ђоко Миљанић (напунио 90
година, умро прије мјесец дана), и тако – да се изјаснимо шта
мислимо о маузолеју на Ловћену. Тада је опште мишљење људи који
се баве просторним планирањем, као што је „Јужни Јадран“ под вођством
Уједињених нација, Владе Југославије и Извршног вијећа Црне
Горе на захтјев да се изјаснимо о тако ризичном подухвату – да мислимо
да на том простору не треба да се уклони светиња, што смо
потписали. То је била и потоња жеља Његошева.
Мој отац је 1924. године кад је дошао митрополит Дожић био
ангажован преко секције цетињске да заврши капелу. Он је скоро
једну трећину, а двије трећине је скоро завршио инжењер који је био
из Сплита, а из дубровачке секције која је имала патронат над тим
радовима. Он се прихватио тог посла и никада то није глорификовао
и потенцирао, неку његову заслугу, чак је претјерано био скроман.
Сјећам се како га је погодила нека пропаганда у штампи како је та
капела президана у неким другим основама и да не одговара оној
првобитној форми која је била замишљена од Његоша. Он је у једном
писму Дедијеру објаснио свој став.
Прочитао бих то врло искрено писмо: ,,Ко и зашто спроводи у
свијету неистине? На писмено питање његовог преосвештенства
митрополита црногорско-приморског Данила, датираног 26.8.1970.
године, а на основу личног сазнања као руководиоца и инжењера на
обнови Цркве Светог Петра на Језерском врху Ловћена у 1925.
години, а у вези публикованог написа под горњим насловом др
Владимира Дедијера у „Побједи“ од 20. августа ове године и у
београдској штампи ,,Политици“ и ,,Борби“, дајем ову изјаву: Зовем
се инжињер Велиша Поповић, настањен у Титограду, Станка
Драгојевића 20, раније службеник Министарства грађевина и
овлашћени грађевински инжењер за пројектовање и спровођење свих
врста грађевинских радова на територији Југославије. Као такав био
сам у 25. години запсолен у грађевинској секцији Подгорица па сам
по службеној дужности био премјештен на привремени рад у
грађевинској секцији Цетиње, гдје су у то вријеме реновирани и
изграђени многи грађевински објекти: Зетски дом, Биљарда, Табља,
Митрополија“ – (у свим тим радовима учествује – П. П.) „а у то
вријеме започета је и обнова Цркве Светог Петра на Ловћену, у којој
60