Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

писање више нема сврхе, господине Финци!“ ,,Знате, госпођо
Исидора, вријеме ће дати за право прије писцу, него политичару“. А
она му је рекла: ,,Не, не, ја сам мртва!“.
Милица: Она је волела да шета Ташмајданским парком. И
тамо јој прилази један господин и каже: ,,Госпођо, ево овде је ађутант
краља Александра и желио би да му се придружите у шетњи и у
разговору.“ А она му дрско каже: ,,Пренесите Вашем величанству,
сада размишљам!“
Жарко: Била је таква и Савић Ребац... Она је сахрањена на
Топчидерком гробљу. У свакој сцени драме појављује се и Миодраг
Булатовић. Крст су носили они који су помагали њену сахрану. Носио
га је Михиз. Он се придружио Ђиласовом мишљењу о Исидори.
Ђилас је користећи њену књигу послије покушао да исправи своју
грешку према Исидори.
Перивоје: Мислим да је Ђилас увијек упадао из грешке у
грешку. Сваки потез, без обзира како га посматрали, био му је из
грешке у грешку. Није се успио исправити до краја.
Жарко: Вјероватно, али он је човјек који није био статичан.
Он није могао да живи са једном идејом. Обично једна идеја припада
једној генерацији, а он је припадао трима генерацијама. Тако је и
направио те три фазе.
Перивоје: Али те његове идеје су искључивале једна другу,
негирале, поништавале.
Жарко: Да, али он је то сматрао отрежњењем. Он је и убиства
направио. Једно поподне сам био код Таса Младеновића и дође
Родољуб Чолаковић. Говорио је, сјећам се, да Веселин Маслеша, који
је био германиста, остао је на Сутјесци без наочара и пао је у руке
Њемаца. Каже, ја мислим да је он промијенио опис. Послије су дошли
они незгодни тренуци у Дрвару и тако... Чудан је тај нестанак... Он је
на Сутјесци нестао, а он је једини који је са Њемцима могао да говори
њемачким језиком. То су претпоставке. Можда је био од користи, а
можда није... Рат је увијек био варљива ствар... Не можеш да
пронађеш истину. Можеш да наслућујеш само ово или оно.
Милица: Знаш ли, Андрија, да у оној великој Југославији,
није постојао књижевни лист а да Жарко у њему није био
173