Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

обликовању, усмерава нашу пажњу на суштину ствари, пре свега, на
естетску вредност целине. Његош је и пре пионира савремене
архитектуре применио, много година раније прихваћену синтагму
,,мање је више“. Како рече аутор књиге „са нигдје у својој
архитектури трица и кучина, нигдје јефтине љепоте, кича“. Зато нам
још увек лепо звуче и много значе изречене речи академика Николаја
Краснова приликом првог сусрета са капелом: ,,Његош је велики
човек кад је могао овакву оригиналну идеју да има за овакав облик и
овакву основу цркве на Ловћену”. Пред нама на Ловћену данас нема
Његошеве капела, капеле велике и непроцјењиве вредности. Стоји
нам, од 1974. године Мештровићев објекат на заравњеном врху
Ловћена. То је разлог што аутор у књизи са правом и остави
написано: ,,Ловћен је Мештровићу отац, а Његошу очух“. Своје
казивање завршићу опет Његошевом речју: ,,Покољења дјела суде“.
Модератор Данијел Ковачевић (из књиге „Његош као архитекта...“):
„Посебна вриједност Његошевих решења је што је
обличаста форма обезбјеђивала приближно исти изглед са свих
страна, као природан захтев врха планине за које не треба да идемо
даље од далеких египатских пирамида.“
Модераторка Јевгенија Јешкина Ковачевић (из књиге
„Његош као архитекта...“): „Поред тога, црква је изграђена од
домаћег, с Ловћена узетог камена, а не увезеног, преко којег су
длијетима проговориле душе људи за камен венчане, који су Његоша
уским стазама и богазама уз Ловћен на леђима на вјечни починак
изнијели. Изнијели су га на врх свих црногорских врхова, који су
нови градитељи срушили, и мјесто крстом, којег је Његош цјеливао,
паганским знацима обиљежили. Сад, послије Мештровића, нема ни
врха Ловћена, ни крста, ни цркве, а ни Његоша са обзиром да је у
подруму.“ Реч има архитекта Слободан Малдини.
Арх. Слободан Малдини: Добро вече. Пре свега желим да
Вас поздравим и да се захвалим што сте дошли у овом броју, да се
захвалим Његовом Високопреосвештенству Митрополиту
132