Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Модератор Милорад Рашовић (из књиге А. Маркуша): Његош је
1834. на узвишењу изнад Манастира, за одбрану од Османлија,
изградио кулу кружне основе, опет слична форма, звану Табља, за 24
стражара са свим топовима које је имао. Али, одмах се показало да то
није битан допринос одбрани, те се од завршетка објекта одустало,
који је можда био прва балканска промашена инвестиција. А убрзо се
показало да није ни за другу намјену – да није да се на њу по турскоцрногорском
обичају истичу посјечене главе. Његош је на приговор
посјетилаца из иностранства забранио даљу примјену тог
вишевјековног обичаја.
Андрија Маркуш: Пошто видимо да је Табља била промашена
крупна инвестиција, она је послије тога кориштена за испаљивање са
ње почасних салви, код доласка виђених гости, потом, ту се
монтирало звоно, које је тежило 1600 кг. Иза тога, Табља је сравњена
са земљом, за потребе ту изградње Саборне цркве, које је урађено
1938. године. А од тог камена направљен је мали звоник. Ово је са
забраном истицања глава било 1850. године, нешто је из Европе
долазило као и сада што се морало схватити.
Модератор Милорад Рашовић (из књиге А. Маркуша): Попут
пројектанта каквог генералног или детаљног урбанистичког плана,
Његош је доведен у ситуацију да планира гдје и како градити Цетиње.
Осим Цетињског манастира и кућа у околним селима Цетиња, неких
других зграда у равници није било све до 1832, кад је направљена
прва приватна кућа, ражаном сламом покривена, која је брзо
претворена у кафану, јер се негдје морало наздрављати за успјехе. За
период до 1838. може се казати да је Цетиње постојало и кад га није
било – Цетиње као град. Његош је 1837. био у Русији, кад је добио
знатну новчану помоћ, од које је 1838. изградио Биљарду са 25
просторија, која му је служила као дворац, како су је и наследници до
1867. користили. Затим, служила је и за Сенат, Његошеву
штампарију, перјанике и тако даље.
Андрија Маркуш: Биљарда се у почетку звала Нова кућа, а послије
69