Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Пјесник Перивоје Поповић:
Удар нађе душу у камену
Прве реченице у чувеном Милер-Фогеловом „Атласу
архитектуре 1“ (Загреб, 1999, стр. 4), чини се обавезне су, нужне чак,
ако не изричито, а оно јесу у примисли, код било које приче о
архитектури, и посебно када је ријеч о књигама које се баве том
значајном облашћу умјетничког изражавања и домишљања љепоте
свијета. Те једноставне, али упечатљиве и неприкосновене истине, да
подсјетимо, гласе дословце овако: „Прастара је потреба човјекова да
своје пребивалиште учини чврсти, трајним (ми додајемо и угодним –
лијепим, што и јесте смисао архитектуре као умјетности) и
неовисним о случају. У ту сврху открио је грађевине, материјале и
механичке, односно статичке законе, а у природи је нашао украсне
узорке“. Дио обавезујуће премисе која се односи на „грађевне
материјале и механичке односно статичке законе“ и који. прије свега,
јесу суштина грађевинарства као заната, у конкретном случају, остају
изван нашег интересовања – оно што нас у овом тренутку посебно
интригира и обавезује, јесте необично инспиративни сегмент природе
и љепоте украсних узорака који се у њој дају спознати, спознати и
посредно или непосредно примијенити у реализацији стваралачких
намјера према животу, живљењу, љепоти и узвишености. Ту жестоку
љепоту живљења, ту надмоћ живота, то такмичење, ту потребу да се
и у најтежем, најнеживотнијем, у камену пронађе душа која значи
тежњу ка узвишеном – ту надреалну снагу и љепоту казује и пјева
архитекта Андрија Маркуш у својој књизи „Куће у брдима“. То је
архитектонска, то је архитекте поема, лирско-знанствени (сасвим
намјерно употребљен словенски архаизам) запис, лирски роман о
природној љепоти народне архитектуре и њене умјетничке
транспозиције као оживотворене, очовјекотворене непролазности.
„Лијепо – уз љупко, дражесно или узвишено, величанствено и
сличне изразе – придјев је који често користимо да бисмо означили
нешто што нам се допада. Изгледа да је у том смислу оно што је
лијепо истовјетно са оним што је добро, и, заиста, у многим је
32